Лопови су из дрезденског музеја Гринес Гевелбе (Зелени свод) украли накит непроцењиве вредности. Сви се сада питају шта они намеравају с тим да ураде? Украдене уметничке предмете такве врсте веома је тешко уновчити.Можда је лоповима био потребан неки екстравагантан божићни поклон? Или су пљачку извели по налогу неког џентлмена који је за Божић хтео на неког да остави посебан утрисак? Или се радило о појединачном драгом камењу? Или о некој великој уцени?
Све то већ се догађало када је реч о крађи уметничких предмета. „Та прича о некаквом познаваоцу који жели да ужива у том уметничком делу је пре из неког холивудског филма“, каже Дијандра Донекер из берлинске аукцијске куће „Гризбах“.
Ни варијанта с лоповом џентлменом нема много заједничког с пљачкашима који витрине разбијају секиром, каже она. „То су вероватно неки криминалци који се иначе баве прањем новца и трговином оружјем“, каже Донекерова за Дојче веле.
„Можемо се само надати да ће директорка музеја да добије телефонски позив у којем ће лопови да јој понуде оно што су украли.“ Украдени предмети у том случају би постали таоци ту би се онда радило о некој врсти откупнине. „То би још било најбоље решење ове страшне приче“, каже Дијандра Донекер.
Thieves stole jewelry and artifacts worth a reported $1.1 billion from the Dresden Museum in Germany pic.twitter.com/7RhhgDAGJK
— Bloomberg Originals (@bbgoriginals) November 25, 2019
Крађа 2.500 уметнина годишње
Та врста „тржишта уметничких предмета“ – ако то тако можемо да назовемо – у ствари је огромна. Само у Немачкој, Аустрији и Швајцарској годишње се украде 2.500 уметничких дела, каже Николаус Барта који се иначе специјализовао за осигурање уметнина.
Он је за лист „Зидојче цајтунг“ изјавио: „Процењујемо да је штета која тако настаје у свету шест до осам милијарди евра“.
Али, штета није једнака вредности коју може да оствари лопов. Уметничко дело је стварно вредно тек када је познато. А позната уметничка дела није лако продати.
Ни вредност предмета украдених у Дрездену није лако реално проценити. Неко дело може да буде јединствено, старо и предивно – и за њега се можда на легалној аукцији може добити 100 милиона евра. Ту се ради искључиво о материјалној вредности и то, наравно, важи за златни накит и драгуље, али не за, рецимо, слике.
За неко уље на платну на црном тржишту можда се може добити десет милиона евра или мање.
„Најгоре што може да се догоди…“
„То је и у дрезденском случају најгоре што може да се догоди: да злато буде претопљено, а драго камење извађено“, каже стручњакиња за тржиште уметнина Донекер.
„Онда ми то дело никада више нећемо видети“.Али и у таквом случају лопов мора да дође до новца.
Код драгог камења вредност пада ако се оно поново бруси да се не би препознало по старом начину брушења. И за то су потребни специјалисти. Њих у Европи има пре свега у Холандији, али лопови не могу да се осећају сигурни ни на најважнијем тржишту уметничким предметима на свету – у Антверпену.
Трговци имају директне везе с белгијском полицијом, а у тамошњој „четврти дијаманата“ постављено је 2.000 наџорних камера.
Једноставније је с предметима од злата – оно може релативно лако да се растопи. Али онда је јединствено уметничко дело заувек изгубљено.
Тако се догодило приликом спектакуларне крађе златне кованице тешке 100 килограма „Биг Мапле Леаф“, која је пре две године украдена из берлинског Бодеовог музеја.
Када су лопови ухапшени, кованица је већ била растопљена.
Уметнина као трофеј
У организованом криминалу уметнички предмети користе се и као гаранција или као роба за трампу – слично као флаше скупоценог архивског вина које завршава у сефовима, а не на столовима и које као полог иде од сефа до сефа.
Излаз за брзоплетог крадљивца уметничких предмета може да буде осигурање.
„Чим лопови примете да не могу да пронађу купца, они траже алтернативу“, каже детектив специјализован за уметничке предмете Артур Бранд.
„Онда они рецимо уцењују осигурање.“ Али у том случају их је релативно лако уловити, оценио је Бранд за „Шпигел“.
Thieves forced their way into Dresden’s Green Vault Museum and got away with at least three sets of early 18th century jewelry, including diamonds and rubies, worth about $1.1 billion https://t.co/0RlxxwsVtm pic.twitter.com/l0y0DSjBMX
— Reuters (@Reuters) November 25, 2019
Али, у дрезденском случају можда та могућност не долази у обзир. Државни музеји обично не осигуравају своје експонате. Они се ослањају на државне гаранције. У случају штете она се надокнађује од новца из пореза.
А уметнички предмет је најчешће неповратно изгубљен.