Шведска нема прекршајни закон о бацању динамита у ријеку да би уловили рибу (тако се риба лови само јужно од Саве), али има Закон о забрани дискриминације.
У некој другој држави, дискриминацијом се сматра и једнако поступање према једнакима. Звучи збуњујуће, али је тако.
Једна лудача овдашња (нећу запловити у дискриминаторске воде ако је тако ословљавам), рекла је „да би запалила Храм, и сва говеда тамо“, наравно, мислећи на вјернике Српске православне цркве у Црној Гори, у овом случају, показујући на народ који иде у Храм Христовог васкрсења у Подгорици. Лудача је још додала да се ради о „кољачима примитивним“. То је „посланица“ лудаче – службеног лица амбасаде Црне Горе.
Лудача је, дакле, типични представник државе, њене администрације, лудача је шпигла – огледалце овдашње власти.
Симболично је кажњена нешто од плате (не знамо процентуално колико), али ће њено друштво – истомишљеници – из других амбасада, надокнадити тих пишљивих 600 евра. Можда некоме не звучи цинично, али један, који ће учествовати у надокнади, раздријешити кесу (и колегиницу одушевљено частити за изговорену лудост), јесте амбасадор Црне Горе у Ватикану.
Од Еразма Ротердамског сазнајемо („Похвала лудости“) да Ватикан – лудост уписује у гријех. Међутим, министар лудост не уписује у гријех. Не зна се шта је црње.
Самим односом према чину дискриминације, често се, иста – појачава. Ако дијелите казну за дискриминацију на равне части, онда, одобравате дискриминацију. И, не само да је одобравате, него и учествујете у дискриминацији. Нема сумње да је тако. У сваком случају, овај гест неколицине амбасадора јесте – подршка дискриминаторској политици Црне Горе.
Премијер је, такође, благоизволио рећи како „ово није кардинална грешка“, што, опет, иде у прилог лудости службенице амбасаде. Кад и премијер каже да „није кардинална грешка“ назвати људе говедима (а ради се о вјерницима Српске православне цркве у Црној Гори), онда је и премијер, како год читали његову изјаву – подржао идиоткињу из црногорске амбасаде. Понекада и логика понечему служи.
Идиоткиња је рекла „да би запалила Храм, и сва говеда тамо“. Бојећи се себе, али и не чувајући никога од себе – нисам стигао до те етичке тачке – вама остављам питање како ову лудост заборавити, и како лудачи опростити.
Али, има и обрнутих случајева. Када би ову лудачу третирали као нормалну особу, то би, такође, био чин дискриминације. Ако лудака третирате као нормалну особу, вршите насиље – дискриминацију над том особом. Ни по закону не би смјели лудака третирати као – здраву особу. Зато и сматрам, да се врши дискриминација над овом лудачом, и томе треба стати на пут. Другим ријечима, што прије вратити се свакодневној, редовној, уобичајеној дискриминацији.
Ментална стања, поремећеност, лудост и безумије, оставити тим несрећницима. Шта о томе каже народ. У овом случају, народ је узео случај у своје руке. За народ је лудост, чак, и оно, што се не поклапа са већином.
Ако се лудача сјети, могла би некога да тужи зато што њен поступак узимају као дискриминацију. Лудак, не може никога увриједити. Ако се љутите на њега, ако му ишта замјерате, онда ни вама нису све козе на броју.
Шта ћете, то је тако. Не бојим се да ће лудача прочитати ову белешку, има она других послова.
Бестидност је главна особина лудакиња. Зато се треба држати оне народне, да је лудост (лудаци), у милости вишњих, којима се опрашта.
Међутим, опасно је подржавати лудост. Таквих се бојати: амбасадора, и премијера. Опасна је премијерова оцјена ове лудости. Подвлачимо: „ово није кардинална грешка“, само, зато, што су Срби у питању. Кад је тако, онда је ријеч Патријарха Иринеја о положају српског народа у Црној Гори, сасвим тачна. Као да су ријечи мржње преписане из хрватског пакла – пакла, који називају и државом.
Према премијеровом ставу о ‘спаљивању говеда у храму’, смијемо цијенити укупни однос државе према српском народу у Црној Гори. Није у питању пуки однос атеиста: службенице у амбасади, амбасадора, и премијера.
„Благо оном који се не саблазни о Мене“, каже Христос.
Бећир Вуковић/ИН4С