„Прешевска долина и њени становници су таоци односа Београда и Приштине. То најбоље показују мере и контрамере које су предузете и из Републике Косова као и Републике Србије а највише погођени Албанци у Прешевској долини“, каже у разговору за Данас Рагми Мустафа (35), председник Националног Савета Албанаца (НСА).
Живи у Великом Трновцу. Мустафа не спада у ред политичара са радикалним приступом и најтежим проблемима о којима говори за Данас, поводом данашњег још једном обележавања Дана заставе у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа.
* Чиме су Албанци на југу Србије данас најнезадовољнији?
– Прешевска долина, која се састоји од албанске већине, у истим је проблемима и изазовима који се не решавају већ деценијама, али их владе и владини органи занемарују.
Данас 18 година од оружаног сукоба Ослободилачке војске за Прешево, Медвеђе и Бујановац (ОПМБ) са снагама безбедности ми се бавимо истим проблемима: од непризнавање броја становника, Албанаца па до недостатака уџбеника за ђаке основних и средњих школа на матерњем језику, што би требало по закону Влада да осигура.
Недозвољавање употребе уџбеника из матичних држава, недостатак квалификованог особља због дугих кашњења са нострификацијом дипломе из Албаније и Македоније као и непризнавање диплома косовских универзитета, такође представља велики проблем за Албанце у долини. Процес пасивизације пребивалишта; према припадницима албанске заједнице у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, према информацијама са терена је масовно тако и примењује се метода селективне етничке диференцијације.
Овај процес онемогућују Албанцима да остваре своја основне цивилно-грађанске слободе, а постоје и проблеми у наследном праву. Присутан је проблем неукључивање у јавне и републичке институције, што је и констатација Савета Европе. До сада у Општини Бујановац никада није постављен начелник полицијске станице албанске припадности, иста ствар је у погледу правосудног система у којима се именују судије из Прокупља у Прекршајном суду у Прешеву као и ангажују судије из Врања у Основном суду у Бујановцу, а игноришу албански кадрови.
* Каква је политичка ситуација када се поједини локални политичари у најмању руку сумњиче да су „јатаци“ председника Србије па једно причају у Бујановцу и Прешеву, а друго у Тирани и Приштини?
– Такви политичари не требају ни Тирани, ни Приштини, ни Београда а најмање нама у Прешевској долини. Са њима се не решава ништа. С њима може само да се одуговлачи агонија у албанској заједници и да се продужи стање које одражава статус кво, које никоме не користи.
* Колико блокада дијалога Београда и Приштине утиче на ситуацију у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи?
– Као што знате, од завршетка оружаних сукоба у Прешевској долини 2001. године, у неким областима је дошло до напретка, а у другима смо и даље на почетку. Напредак је посебно примијећен у питањима улагања у инфраструктуру, и интеграцији на локалном нивоу. Данас сви емпиријски и статистички подаци показују да није било значајних побољшања у две главне области циљева мировних споразума које Албанци у долини имају са Србијом. Наиме, свеобухватна интеграција Албанаца (њихова колективна права) и друштвено-економски развој. Дакле, с једне стране, правни и уставни оквир не омогућавају неопходно ширење мањинских права; с друге стране, такође недостаје политичка воља да се спроведу закони тамо где је она позитивнија у погледу људских права и мањинских питања. Стога, остаје утисак како Влада Републике Србије не показује политичку вољу и спремност за потпуну интеграцију Албанаца Прешевске долине, као и за реформу уставно-правног оквира, што би побољшало положај мањина у Србији, а посебно Албанаца. Влада Републике Србије не спроводи три споразума која је потписала са политичким представницима Прешевске долине из 2001, 2009. и 2013. години са гаранцијама које су дате у присуству представника међународној заједнице.
* Како гледате на став Београда о размени територија, који већина чланица ЕУ ипак не прихвата?
– Албанци у Прешевској долини, као малобројне заједнице, и 2001. су веровали у демократију и гаранције међународне заједнице за реализацију и остваривање индивидуалних и колективних права. Верујем да је решење питања Прешевске долине у контексту разговора између Косова и Србије. Неопходно је да се на Балкану поставе јединствени стандарди за поступање са националним заједницама, јер у супротном константни латентни сукоб је ризик за будућност.
Будући да смо ми у ствари искључени из дијалога са Владом Србије и с обзиром да је низ албанских проблема Прешевске долине саставни део косовско-српског контекста, дубоко смо уверени да би питање Прешевске долине требало да буде тема разговара за преговарачким столом о могућем коначном споразуму између Приштине и Београда. Укључивање питања Прешевске долине у закључни споразум је гаранција трајног мира и мира између народа. Србија није показала спремност да третира Албанце као своје држављане.
На крају, одбила је чак да спроведе „План од седам тачака“. Прошле године 14. јула Скупштина албанских одборника Прешевске долине (највиши неформално политичко тело, које представља све политичке субјекте) утврдила је да без решавања права Албанаца у Прешевској долини не може бити права и стварна нормализација односа између Косове и Србије. Решење је у дијалогу у који треба да буде уврштена и Прешевска долина.
* Поједине личности из албанског јавног живота који себе називају „аналитичарима“ на данашње још једно обележавање Дана заставе реагују са подсмехом и игнорантски. Зашто?
– Слободна употреба наших националних симбола и даље остаје законски забрањена, јер постоје правне супротности. Устав Србије дозвољава препознавање идентитетских обележја путем симбола, док закон забрањује употребу симбола који су „идентични онима друге државе“. Подсећам да су симболи обележавања датума од историјског значаја били дозвољени у СФРЈ. Нас Влада Србије третира на овом простору духом нежељене заједнице у државном оквиру. Све веће антиалбанско расположење било би смањено уколико би се случајеви исказивања мржње третирали као искључиво појединачни. Ми сада имамо производњу једне ксенофобије према мањинама од стране политичара, медија и јавних личности под утицајем „једне политичке агенде“, што шири чак и фашистичке идеје.
* Стиче се утисак да Албанци на југу Србије имају боље контакте са Тираном неголи Приштином. Који су разлози за то?
– Не слажем се са овом констатацијом. Мислим да је Влада Албаније показала већу спремност и посвећеност раду за албанску заједницу у Прешевској долини са конкретним пројектима.
* Где видите излазну политичку стратегију за решења статуса Косова, чији део ипак није „Прешевска долина“?
– Не верујем да постоји нека таква стратегија, јер све друге опције које су до сада биле на преговарачком столу показале су се не ефикасним.
* Ви као председник НСА до сада нисте били у прилици да разговарате са председником Србије. Зашто?
– Нажалост тако је. Председник Србије је више пута посетио наш регион. Такође је посетио општину Бујановац, где је и седиште НСА. Даље, у Бујановцу је срео локалне Србе у кафићу удаљеном не више од метра од наших просторија, али није нашао за сходно да се састане са представницима ове општине. Те селективне посете и састанци само са једном националном заједницом показује каква је политика шефа државе и према албанској заједници.
* Може ли се коначни статус Косова решавати без „трговине“: ви нама југ Србије, ми вама север Косова?
– Није то тако лако решење решење. Мир се доноси кроз преговоре и тражи мудрост и смелост. Сви мировни споразуми у свету донети су на неки парадоксалан начин. На парадоксу су и профункционисали. Од суштинске важности јесте да се мисли о будућности наших народа. Време је да се суочимо једни са другима као и са самим собом. Одлука није лака, али будућност је веома важна.
Данас