Да ли НАТО треба као непријатеље да означава Русију или Кину? Не верујем. Наш заједнички непријатељ је тероризам.
То је у четвртак, после разговора с генералним секретаром Северноатлантске алијансе Јенсом Столтенбергом у Јелисејској палати, поручио француски председник Емануел Макрон. До сусрета је дошло пред самит НАТО у Лондону, а после недавне шокантне изјаве француског шефа државе да је Алијанса у стању „клиничке смрти“.
Макрон је у четвртак потврдио да стоји иза својих речи и рекао да се последње две године разговарало само о томе како да се смањи финансијско учешће Америке.
– Али, нису решена питања као што су мир у Европи, период после Споразума о нуклеарном наоружању средњег домета, однос с Русијом, питање Турске, ко је непријатељ. Био нам је, можда, потребан позив који ће нас разбудити. Упутио сам га и драго ми је због тога – рекао је Макрон, истакавши да би сада требало да се озбиљно разговара о стратешким приоритетима.
Нагласио је да је Алијанса створена пре 70 година да би одговорила на совјетску опасност и закључио да се свет од тада променио, да је гвоздена завеса пала, да је Варшавски пакт нестао, а НАТО остао да би био гарант колективне безбедности.
Макрон је поручио да сада треба да се поведе истинска дискусија о ономе што данас представља НАТО, а први циљ је да се поведе „луцидан, робустан и захтеван“ дијалог с Русијом.
Наша Европа има историју, али и географију. Русија географски припада Европи – рекао је Макрон, истакавши да одуство дијалога с Русијом није учинило европски континент сигурнијим.
Рекао је да верује у већу европску сувереност и да треба да се створи нова архитектура поверења и сигурности која пролази кроз расветљавање односа с Русијом, „уз постављање наших услова“. Макрон је затражио и покретање отворене дискусије о контроли наоружања:
– Изразили смо жаљење поводом одлуке САД да стави тачку на Споразум о контроли нуклеарног наоружања средњег домета – рекао је Макрон и додао да се зато заложио за стварање новог споразума, уз учешће Европљана.
Макрон је као важно питање поставио тему обавезе солидарности чланица. Као пример је навео турску интервенцију у Сирији која је савезнике довела пред свршен чин и угрозила заједничку борбу против Исламске државе.
ОД САД МАЊЕ НОВЦА, ОД НЕМАЧКЕ ВИШЕ
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је изјавио је да ће САД од следеће године уплаћивати мање новца у буџет те војне алијансе, а да ће Немачка повећати допринос да попуни празнину.
Цивилни буџет НАТО прошле године је био 228 милиона евра, док су 1,3 милијарде евра биле издвојене за трошкове војних мисија широм света.
Столтенберг је навео да ће САД и Немачка сада платити „приближно 16 одсто“ укупног буџета. Раније је највећи допринос имао Вашингтон, плаћајући око 22 одсто.
ЧЛАН 5
Генерални секретар НАТО је признао да постоје разлике међу чланицама, укључујући и ситуацију на североистоку Сирије, али и нагласио да је НАТО и даље једина платформа на којој САД и Европа стратешки делују заједно.
Подсетио је да члан 5 обавезује све земље на солидарност. Поздравио је и повећање француског војног буџета и нагласио да мора више да се улаже у безбедност јер живимо у непредвидом свету.
Аутор: Горан ЧВОРОВИЋ
http://www.novosti.rs/