Политичка ситуација у Боливији, након одласка председника Ева Моралеса са власти, личи на украјински „Мајдан“ из 2004. године, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Она је подсетила да је од председничких избора у Боливији прошло више од месец дана.
„Међутим, Организација Америчких држава још нема коначан закључак о резултатима ревизије изборног процеса. Дакле, одлука о уклањању председничког кандидата је усвојена, а на основу чега – још нико не зна“, написала је Захарова на Фејсбуку.
Према подацима латиноамеричког Стратешког центра, извештај о изборном процесу шефа Организације Америчких држава Луиса Алмагроа не садржи ниједан доказ, који би потврдио неправилности током председничких избора у Боливији.
„Испоставило се да је то обични латиноамерички Мајдан типа онога из Украјине 2004. године, када Запад није признао резултате гласања у другом кругу на председничким изборима. Разлика је у томе што 2004. године Виктор Јанукович (који је победио на изборима) није напустио Украјину, него је прихватио услове игре у виду трећег круга, која му је наметнута од стране Запада, а за време кога су и наметнули (његовог супарника) Виктора Јушченка“, написала је Захарова.
Захарова је такође приметила да је већ у првим данима на новој функцији вршилац дужности председника Боливије Жанин Ањес најавила намеру да успостави дипломатске односе са САД и пошаље амбасадора у Вашингтон.
„Све се то дешава мимо овлашћења прелазне владе и паралелно са протеривањем целог дипломатског особља амбасаде Венецуеле, проглашењем (венецуеланског опозиционара) Хуана Гваида за вршиоца дужности председника те државе и позивањем његових дипломата у Ла Пас, повлачењем из Боливарског савеза за народе Наше Америке и почетком поступка повлачења из Савеза јужноамеричких нација“, написала је Захарова.
Он је истакла да је Моралес прорекао ове догађаје када је још пре 10 година прогласио амбасадора САД Филипа Голдберга персоном нон-грата, и том приликом оптужио га за заверу против његове администрације.
Међутим, према мишљењу Захарове, то није спасило Боливију од мешања Вашингтона и реализације разрађеног сценарија.
На председничким изборима одржаним 20. октобра Моралес је победио у првом кругу, али његов главни ривал, Карлос Меса није признао резултате гласања.
Оружане снаге Боливије позвале су Моралеса да напусти ту функцију како би се обезбедила стабилност у земљи, након чега је он поднео оставку. Највише руководство земље такође је поднело оставку, а власт је преузела опозициона потпредседница Сената Жанин Ањес. Моралес је напустио земљу и отишао у Мексико, где је добио азил.
Спутњик