Зашто се Макрон предомислио поводом Путиновог предлога

Само неколико сати након што је „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ) објавио да је Емануел Макрон спреман да размотри предлог руског лидера Владимира Путина о увођењу мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи – француски председник је јуче рекао да је одбацио ову иницијативу.

„Одбацили смо мораторијум који је предложила Русија, али га сматрамо основом за даљу дискусију”, рекао је Макрон на заједничкој конференцији за штампу са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, која је преношена уживо на „Твитеру”.

Како је саопштио немачки лист, који је имао увид у Макронов одговор, послат 23. октобра Путину, у писму се наводи да иницијативу треба пажљиво проучити у билатералним и мултилатералним форматима. Макрон је предложио да би требало успоставити „веродостојне, оштре и узајамне контроле”, а ФАЗ је коментарисао да је ово „ударац у главу” многим државама НАТО-а.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је потврдио да је Макрон одговорио на поруку руског председника и изразио спремност за дијалог о том питању.

„Одговор, наравно, није детаљан. Али је у сваком случају изражено разумевање за забринутост (Русије) и спремност за дијалог у том погледу”, рекао је Песков новинарима.

Он није искључио могућност да би председници Макрон и Путин могли о том питању да разговарају и током самита „нормандијске четворке” 9. децембра.

Питање је зашто је Макрон, који је био „отворен” за разговор о предлогу, променио мишљење током месец дана и да ли је на његов став јуче утицао Столтенберг.

Француски председник је после састанка с генералним секретаром НАТО-а у Паризу казао да је његова констатација да је НАТО доживео „мождану смрт” – био у суштини користан позив на буђење члановима савеза.

„Можда нам је био потребан позив за буђење да бисмо наставили и прилично сам задовољан због тога”, рекао је Макрон и додао да стоји иза ове своје изјаве.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и Столтенберг су оштро критиковали ову његову „драстичну констатацију” и упутили неколико изјава да је НАТО и даље кључни стуб безбедности.

Макрон је вероватно био први западни шеф државе и председник чланице НАТО-а који је био отворен за иницијативу Москве. Пошто је Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета престао да важи 2. августа (након што су из њега иступиле САД, а онда и Русија), крајем септембра је портпарол руског лидера објавио да је Путин послао шефовима „главних држава Европе и Азије” писмо о проблему ракета средњег и кратког домета.

У НАТО-у су потврдили да су га добили, али нису сматрали да предлог заслужује поверење.

Портпаролка НАТО-а из Брисела Олеана Лунгеску пренела је да НАТО одбацује „ову невероватну понуду”, јер пре преговора руске ракете 9М729 морају да буду расклопљене и склоњене.

Јуче је и влада у Берлину, која је у септембру навела да жели заједно са најближим партнерима НАТО-а и ЕУ разговара о томе – такође одбацила предлог о мораторијуму.

Путин је у писму навео да би било добро да се државе, као и војне организације, узајамно одрекну размештања нуклеарних ракета копненог лоцирања у Европи. Путинова понуда је, наводно, упућена и Кини. Поред руске спорне ракете, други разлог за излазак САД из споразума јесте жеља да се направи нови уговор који би укључио и Кину. Кина сада има скоро 2.000 балистичких пројектила и крстарећих ракета које би се убрајале у овај споразум.

Руски лист „Комерсант” је раније објавио садржај Путиновог писма, датираног 18. септембра, у коме је наведен позив државама да подрже руске напоре заговарајући мораторијум у НАТО-у на постављање ракета на копну средњег и кратког домета, слично ономе што је Русија већ прогласила. Путин је био спреман за разговоре с НАТО-ом о мерама верификације домета спорне руске ракете.