Две и по године након рушења француског естаблишмента и уласка у Јелисејску палату, Емануел Макрон покушава да учврсти своју позицију угледног лидера у ЕУ.
„Он мисли да нам је потребна хитна реакција. Макрон мисли да смо сведоци почетака биполарног света и жели да Европа буде играч, а не објекат у тој игри“, рекао је Мартин Куенсез, заменик директора париске канцеларије немачког Маршал фонда, пише „Блумберг“.
Клање европских светих крава љути старе партнере Француске. Али то истовремено покреће дуго потиснуте расправе, стварање неочекиваних нових савеза, пријатеља, а и непријатеља, преноси „Блиц“.
Макронов тим тврди да ЕУ више не може да дозволи себи да ради уз своје традиционалне навике градње консензуса и минималне промене. Изазови са којима се суочава блок – од технолошких промена, до миграција, климатских промена и непријатељски настројеног света – превелики су да би његови лидери наставили да се крећу темпом најспоријег члана по сваком питању.
Постоје ризици и поремећаји због Макронових покушаја да разреши ствари, али одржавање статуса кво могло би да буде смртоносно за ЕУ, рекао је један званичник. Док се лидери НАТО припремају за састанак следеће недеље у Лондону, Русија је постала уобичајена нит у већини Макронових размишљања.
Кад државе из ЕУ које су некада биле под превлашћу Русије гледају на исток, виде растућу силу која већ дестабилизује Украјину и жели да покаже своје мишиће.
Ако би Москва могла да се увуче у европску орбиту уместо Кине, то би могло да помогне успостављању равнотеже на евроазијском суперконтиненту, пренос „Блиц“.
„Макрон верује да ће се Русија уморити од улоге млађег партнера Пекингу, а када то учини, жели да Европа буде спремна“, рекао је Кинсез.
Тако је прошлог месеца Француска именовала специјалног изасланика за обнову односа ЕУ са Кремљом како би убедио остатак Уније да је то добар потез. Макрон је већ два пута угостио председника Владимира Путина и у децембру ће водити разговоре у Паризу с њим, немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Украјине Владимиром Зеленским, како би зауставио актуелна непријатељства у источној Украјини.
Русија је можда у фокусу недавних Макронових иницијатива, али срце његовог пројекта је европска моћ. Будући да је Кина све агресивнија и све непоузданија према САД, Макрон тражи да ЕУ уведе механизме управљања сопственом моћи као кохезивног геополитичког играча.
Неки званичници кажу да је то само позив Европи за буђење.
Стручњаци из неколико земаља ЕУ рекли су да њихове владе подржавају Макронову визију више него што су спремне да с њима изађу у јавност.
Срећни су што је Макрон преузео иницијативу и поздрављају начин на који његови екстремни погледи гурају читав блок даље, чак и ако он на крају буде морао да направи компромис.
Један европски дипломата рекао је да никада није видео Немце тако љуте након Макроновог напада на НАТО овог месеца у листу „Економист“. То се није само односило на садржај онога што је рекао, већ и провокативни језик и чињеницу да претходно нису добили никакво упозорење.
У седишту ЕУ и НАТО-а у Бриселу, као и у другим европским престоницама, многи званичници критиковали су га да је арогантан, да је аутократски настројен и да ради на своју руку, иако би сарадњом могли да се постигну боље резултати.
„Немачка и Италија се већ годинама сукобљавају, али изненада проналазе заједничку основу, док Меркелова тражи начин да се супростави Макрону“, навео је италијански званичник упознат са материјом. Идеја пооштравања Шенгенског споразума о путовању без пасоша упозорила је обе стране, додао је он.
Да бисмо разумели Макронову политику, мора се погледати где гради мостове, а где их сапљује, пише „Блумберг“. Антилиберални став мађарског премијера Виктора Орбана директно се супротставља визији француског председника. Али Макрон види Орбана као некога ко може бити од користи, као подршку на Истоку.
Макрон и његови сарадници провели су сате и сате у телефонском разговору с садашњом председницом Европске комисије Урсулом вон дер Лејен, након што је у јуну била изабрана да покрене њихов случај. Меркеловој је, с друге стране, стигло низ упозорења од Макрона.
Француска је у фебруару запретила да ће покренути већи наџор над ЕУ због контроверзног гасовода „Северни ток 2“ између Немачке и Русије, којим немачка канцеларка покушава да надомести велике проблеме у источној Европи. Макрон је на крају попустио, али епизода је показала сложеност у односима између Париза, Берлина, Брисела и Москве.
У модерном окружењу, између седишта компаније Фејсбук у Паризу и берзе из 19. века, Макронов тим планира следеће кораке. У сталном контакту са Јелисејском палатом преко Ватсапа и Телеграма, тим је тестирао све своје иницијативе користећи метрички систем који сваку идеју одређује према факторима као што су колико ће се опозиције окупити, колико кошта и колико велику промену захтева.
Поред преговора о НАТО-у и самита о Украјини у децембру, француски председник планира да започне Нову годину са још једном бомбом над Шенгенским споразумом.
„Макрон нуди веома кохерентан геополитички поглед на свет. Он је вероватно једини западни вођа који га има“, рекао је Бруно Тертраис, заменик директора париске Фондације за стратешка истраживања.
Блиц