Најава новог земљотреса за Ангелу Меркел

Годину дана откад је у неочекиваном политичком маневру препустила руковођење Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ) својој својеврсној наследници, Ангела Меркел се поново нашла у ситуацији да се поставља питање пада њене владе и њеног политичког пензионисања пре 2021. године када је она зацртала.

Резултати избора за ново руководство Социјалдемократске партије (СПД) са којима демохришћани чине Меркелину владу поприлично су изненадили немачку јавност.

Наиме, многи су били убеђени да ће актуелни вицеканцелар и министар финансија Олаф Шолц уз Клару Гејвиц преузети управљачки дует најстаријом и даље постојећом немачком партијом.

Али, када је 425.000 чланова странке требало да гласа, у другом кругу гласања тек око 45 одсто гласова је отишло дуету Шолц-Гејвиц, док је више од 53 одсто гласова отишло за конкурентски дует, који су многи сматрали аутсајдерским, превише левичарским и револуционарно опредељеним.

Дует који чине бивши министар финансија покрајине Северна Рајна Вестфалија, Норберт Валтер-Борјанс (67), и посланица Бундестага из покрајине Бранденбург, Саскија Ескен (58), постаће копредседници СПД-а када резултата гласања чланства буде и формално прихваћен на конгресу странке наредних дана.

Овај резултат партијских избора, не само што је удар на актуелно партијско руководство које се залагало за останак СПД-а у владајућој коалицији са демохришћанима до краја мандата 2021. године, већ представља најаву новог политичког земљотреса за канцеларку Меркел.

„Унутар СПД-а, верује се да је излаз из велике коалиције веома могућ“, изричит је нови копредседнички дует, који се залаже да се или испреговара нови коалициони споразум или да СПД изађе из владе.

Додуше, у завршници кампање су престали да причају о повлачењу СПД-а из владе, али су зато инсистирали да СПД мора поново да буде партија за оне које у друштву нема ко да представља.

Стога захтевају јасно повећање минималне плате на дванаест евра по сату, укидање свих санкција за незапослене, то јест њихово безусловно финансирање, увођење пореза на имовину, додатно опорезовање богатих, укидање немачке дугогодишње финансијске политике незадуживања, такозване политике „црне нуле“, као и значајније финансирање пројеката за борбу против климатских промена.

А ко су Валтер-Борјанс и Ескен?

Он је доктор економских наука, који је у политику ушао 1984. године и врло брзо дошао до позиција на покрајинском нивоу.

Од 2010. до 2017. године био покрајински министар финансија у Северној Рајни Вестфалији а у немачким медијима су га често називали по надимку Новабоб, сачињеном по првим словима његовог имена и презимена.

Осим тога, добио је и надимак „Робин Худ пореских обвезника“ када се 2011. као покрајински министар финансија одлучио за поприлично спектакуларан а за неке и контроверзан потез у борби против утајивача пореза.

Oн је наиме одлучио да од једне особе, која је украла датотеку о тајним рачунима у швајцарским банкама, купи информације о рачунима немачких држављана који су утајили порез скривањем прихода на рачунима у Швајцарској.

Тако је овом и још укупно десеторици „узбуњивача“ из покрајинског буџета плаћено 18 милиона евра, што је многе утајиваче пореза натерало да се сами пријаве што је свеукупно довело да покрајински буџет приходује додатне 2,3 милијарде евра.

Она је, пак, у јавности знатно мање позната савезна посланица из покрајине Баден Виртемберг, а по занимању информатичарка. У Бундестагу је од 2013. године, а истакла се у кампањама за једнака права, права потошача, дигитализацију, као и у против крајње деснице. Она припада левичарском крилу СПД-а, а залаже се за државни интервенционизам у борби против климатских промена.

Све што овај дует тражи је тешко прихватљиво за демохришћане, нарочито онај део који се тиче промене финансијске политике земље. Извори тврде да је Меркел већ одбацила било какву могућност промене коалиционог договора тако да је отворена могућност да СПД изађе из владе.

То би довело до тога да или дође до ванредних парламентарних избора или да Немачка заиста добије мањинску владу, која би вероватно могла несметано да влада до краја следеће године, будући да је буџет за 2020. већ добио зелено светло.

Упражњене ресоре кадрова СПД-а попунили би демохришћани, а шефица ЦДУ Анегрет Крамп-Каренбауер би могла да преузме вицеканцеларско место и можда се у јавности докаже као способна да води државу, нарочито узимајући у виду да од 1. јула ове године Немачка преузима шестомесечно председавање Европском унијом.

У сваком случају, Немачку очекује поприлично врео предбожићни период, иако су напољу температуре око нула степени Целзијуса.

НЕНАД РАДИЧЕВИЋ

РТС