Након избора нове Европске комисије, немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер жели да реформише поступак доделе азила у Европској унији. Чак и у случају да нема подршку већине земаља.
Године пролазе, а у дебати око реформе заједничког система азила у Европској унији не догађа се ништа или готово ништа – то без околишања тврде и дипломате које раде за ЕУ.
Миграциона политика унела је јаз међу земље чланице. Оне на истоку, али и неке западне чланице, одбацују модел расподеле миграната по кључу или квотама.
Државе на спољним границама Уније и земље које су главни циљ миграната, међу њима и Немачка, желе да се изборе за то да се особе којима је потребна заштита, дакле ратне избеглице и подносиоци захтева који имају реалне шансе да га и добију, убудуће „поделе“ по читавој ЕУ.
Претходни сазив Европске комисије, чији је мандат окончан с последњим даном новембра, у том контексту понудила је седам законских предлога, али они нису сви могли да буду усвојени јер су неке земље блокирале тај процес – на пример Мађарска, Пољска или Аустрија.
Немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер (ЦСУ) сада жели да ствари покрене са мртве тачке.
Он је на састанку са својим колегиницама и колегама из ЕУ на сто ставио папир који нуди темеље за неку нову, будућу политику азила. Најважније тачке су следеће:
• Заштита спољних граница ЕУ;
• Предиспитивање захтева за додељивање азила већ на спољним границама;
• Одбијање миграната који немају ваљан разлог за доделу азила;
• Прерасподела изгледних кандидата на све чланице Европске уније, и то већ на спољним границама.
Ништа ново…
„Ништа од тих предлога није заиста новост“, признао је Хорст Зехофер у понедељак (2. 12.) на састанку министара унутрашњих послова у Бриселу. „Али одлучујуће је то што ће се сада догодити“.
Зехофер подсећа да све више избеглица стиже на спољне границе ЕУ и то „из свих праваца“.
Немачком министру је посебно важно да се боље заштите спољне границе Уније у Грчкој, Шпанији, Бугарској, Италији и Хрватској.
„Важно је да ми немачким становницима можемо да кажемо да ће се питање безбедности убудуће проверавати на спољним границама.“
А на немачким границама, земљи која је практично комплетно окружена чланицама ЕУ, из дана у дан се региструје „невероватно много“ покушаја илегалних улазака – међу њима су и људи с криминалном позадином, тврди Зехофер.
У среду (4. 12.), немачки министар намерава да представи и конкретне податке о броју улазака преко немачке границе – на којој се већ неколико година спроводе појачане контроле.
Даблин: да или не?
Важећа правила ЕУ, такозвани „Даблин“, дефинишу да су за поступак провере односно доделе азила надлежне оне земље ЕУ на чије је тло подносилац захтева први пут крочио.
Све земље Уније мишљења су да је тај систем застарео – зато што су Грчка, Малта и Италија видно преоптерећене као земље на чије тло први пут крочи највећи део избеглица и миграната.
„Даблин је пропао“, то је рекла чак и немачка канцеларка Ангела Меркел.
На другој страни, Немачка се тренутно, приликом враћања миграната у Италију или Аустрију, позива управо на Даблин.
Сада министар унутрашњих послова Зехофер ипак сигнализира да је спреман на темељну реформу система.
Друге земље, попут Француске, то одбацују. Оне не желе да се одрекну Даблина.
Нови систем азила морао би да садржи и одредбу о прерасподели на све чланице Уније људи којима је потребна заштита, тј. особа које имају изгледе да добију азил.
А Зехофер не жели да се помири с одбијањем неких држава које генерално одбацују идеју о прихватању избеглица, потражилаца азила и миграната.
„Не може се на једној страни тражити подршка Европе, а на другој не показивати солидарност када се ради о прихвату избеглица. О томе мора поновно да се дискутује и то мора да се реши“, каже Зехофер.
Нова Комисија, нови предлог
Нова Европска комисија с бившом немачком министарком одбране Урсулом фон дер Лајен на челу, у фебруару и марту идуће године намерава да представи нови предлог промена система азила.
Вероватно се може очекивати да надлежни комесар Маргаритис Шинас одустане од обавезујућег механизма за расподелу.
Државе које не желе да прихвате те људе, могле би да се „извуку“ од те обавезе – на пример новцем или неким материјалним добрима.
Тај концепт „флексибилне солидарности“ подржава и немачки министар Зехофер. Не може више „бесконачно“ да се чека док се 27 земаља чланица не усагласе око кључа за расподелу, рекао је он у Брсиелу.
Маргаритис Шинас, комесар који је у новој Комисији задужен за „подстицање европског начина живота“, објаснио је да је око тог питања у потпуности „синхронизован“ с немачким министром.
И додаје да би сад требало поново покушати да се створи поверење међу земљама чланицама ЕУ.
Помоћ преко зиме
Шефови држава и влада земаља-чланица ЕУ још су у јуну 2018. затражили оснивање такозваних „платформи“ за искрцавање миграната, односно азилантских центара на спољним границама ЕУ, како би се тамо у року од неколико дана могло одлучити о неком конкретном захтеву.
Отада се, међутим, није догодило много тога. Мање-више су пропали покушаји Европске комисије да са афричким земљама преговара о камповима за мигранте, како би се они одвратили од пута преко Средоземља, а тиме и окончао „бизнис“ кријумчара људи.
Исто тако, све до данас ниједна земља Уније није спремна да се баш на њезином тлу подигне центар за азиланте.
Пресуде Европског суда о обавезујућој расподели избеглица и потражилаца азила, владе Мађарске и Пољске једноставно су игнорисале.
Независно од начелне и вероватно дуготрајне дебате, ЕУ би требало да понуди помоћ земљама на „Балканској рути“, посебно зато што је ситуација у овим зимским данима „тешка“, сматра Зехофер.
Он је понудио помоћ немачких служби које би на терену требало да подигну смештајне капацитете колико-толико прикладне за тренутне временске прилике. Ствари би морале да теку „уредно“, додао је Зехофер.
На грчким острвима тренутно се налази неколико хиљада миграната – у препуним камповима.
У Босни и Херцеговини, али и у Србији додатних неколико хиљада људи кампује у условима неприкладним за живот.
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ (DW)