Бундестаг критиковао став Украјине о „Северном току 2“

Став Кијева о „Северном току 2“ доводи у питање помоћ Европске уније (ЕУ), подршка Украјине ставу Сједињених Америчких Држава у вези са гасоводом је неприхватљива, изјавио је у интервјуу за Спутњик председавајући Одбора Бундестага за економију и енергетику Клаус Ернст.

„Северни ток 2“

„Земља која је добила и добија велику политичку и финансијску подршку од ЕУ, али истовремено заговара екстратериторијалне санкције Сједињених Америчких Држава које торпедују нашу енергетску политику, доводи у питање ову помоћ“, рекао је Ернст.

Ернст такође није искључио могућност да ће Немачка предузети противмере у случају да Сједињене Америчке Државе уведу санкције против „Северног тока 2“. Према његовим речима, може се радити о повећању царина на амерички природни течни гас.

Раније је Министарство спољних послова Украјине саопштило да Кијев рачуна да ће могуће санкције Сједињених Америчких Држава против „Северног тока 2“ искористити као инструмент у преговорима са Русијом о транзиту гаса.

Амерички Конгрес планира да заустави реализацију пројекта гасовода „Северни ток 2“ кроз Закон о националној одбрани за 2020. годину. Притом, између Представничког дома и америчког Сената не постоји коначни договор о овом питању.

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне воде или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.

Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.

Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво са економске стране.