Када се од четири спремна поглавља у приступним преговорима са ЕУ отвара једно то је порука да ћемо ићи спорије него што желимо, каже за РТС Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику. Додаје да је то и показатељ да процес није прекинут и да се наставља, макар и овако споро.
Сузана Грубјешић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, истакла да је поглавље 4 за које је Србија добила сагласност да се отвори једно од поглавља које покрива четири европске слободе, у овом случају слободу кретања капитала.
„Морам да кажем да је и поглавље 2 било спремно за отварање, нису морали да га прескоче. Њима то не би пуно значило, а нама би дало додатни подстрек. Поглавље 2 је слобода кретања радника“, додала је Грубјешићева.
Од четири поглавље се отвара једно и „то је порука да ћемо ићи спорије него што желимо“.
„Али са друге стране је и порука да процес није прекинут, да се процес наставља, макар и овако споро. То је ипак јако важно, наручито имајући у виду блокаду коју су доживеле Северна Македонија и Албанија“, рекла је Грубјешићева и додала да процес са Србијом није блокиран.
Нагласила је да „нико не може да буде задовољан динамиком отварања поглавља“.
„Ако се од четири спремна отвори једно то је опет сигнал да неке ствари на које и можете и не можете да утичете нисте урадили. Оно на шта не можемо превише да утичемо јесу дешавања у самој ЕУ и та дебата која се води након француског предлога о проширењу“, тврди Грубјешићева.
„На унутрашње реформе можемо да утичемо“
Додала је да су унутрашње реформе оно на шта можемо да утичемо.
„Јуче је нови комесар за проширење Оливер Вархељи рекао на једном великом интерпарлментарном дијалогу са парламентарцима са Западног Балкана управо на шта Србија треба да се фокусира – то јесте владавина права“, објаснила је Грубјешићева.
Објаснила је да Европска комисија два пута годишње доставља извештај о стању у поглављима 23 и 24.
„То су поглавља која имају блокирајући карактер, дакле ако се процени да ту нема довољно напретка онда добијете поруку да можете да отворите само још једно поглавље“, рекла је Грубјешићева.
Навела је да владавина права обухвата и независно судство, стварање механизама да би судство било независно од доносилаца политичких одлука, али и слободу изражавања и медијске слободе.
„Ту свакако из овог извештаја можемо да видимо шта је добро урађено, у којим областима је остварен напредак, а у којим није. Када све то сагледате резултат јесте једно поглавље“, додала је Грубјешићева.
Осврнула се и на поглавље 35 и недостатак дијалога Београда и Приштине. „Напунила се годину дана од када нема дијалога, од када је Приштина увела таксе на робу из централне Србије“, поручила је Грубјешићева.
На питање да ли је „мали Шенген“ допринео отварању баш поглавља 4, Грубјешићева одгвоара да се нада да јесте.
„Ово је прва конкретна, рационална и реална иницијатива која може да се оствари и која би донела користи грађанима за сада три земље, а надам се у перспективи свих шест са Западног Балкана“, додала је Грубјешићева.
„Приступ структурним фондовима дао би подстицај“
Указала је да ми јесмо у многим европским програмима, али да постоје области у којима нисмо и да би француски предлог дао шансу да се укључимо и у њих.
„Међутим, ту постоји дилема коју треба да разреши ЕК, јер ово је само француски предлог како ће изгледати та будућа методологија проширења, имајући у виду да су Србија и Црна Гора земље у приступању које су отвориле доста поглавља, а са друге стране имајући у виду да постоје земље које тек треба да отпочну процес“, рекла је Грубјешићева.
Истакла је да ће новом методологијом морати да се обезбеди индивидуални приступ, који и сада постоји.
„Дакле, да се за сваку земљу направи мапа пута, јер немогуће је и не верујем да у пракси може да Србија и Црна Гора наставе овако као што сада преговарају, а да Северна Македонија и Албанија у тренутку када им дају почетак преговора преговарају по новој методологији“, сматра Грубјешићева.
„Уосталом зашто бисмо ми ускраћивали себе од оне шаргарепе која постоји у француском предлогу, а то је приступ структурним фондовима из области коју завршите и затворите поглавље. То је нешто што би дало подстицај“, поручила је Грубјешићева и навела пример Бугарске која на један евро који ми добијемо из приступне помоћи она добије шест евра из структурних кохезионих фондова ЕУ.
РТС