Постоји план да Србија и Русија заједно производе оружје, укључујући и сложеније борбене системе, рекао је за Спутњик амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански, након састанка председника Александра Вучића и Владимира Путина у Сочију.
Лазански је навео да план постоји, али да руски председник није конкретно открио о чему је реч.
„Председник Путин није ништа прецизирао, али могли бисмо да радимо, вероватно, неке оклопне транспортере, борбена возила пешадије, точкаше. Могли бисмо да сарађујемо на изради комплетног возила или појединих агрегата, неких делова тих возила. Ту би се могло наћи простора за комплементарност. Мислим да се ради и о тешким камионима, који би били истовремено и за војне и за цивилне сврхе. То је нешто што је председник Путин поменуо. Ми камионе ’Камаз‘ увозимо из Русије као возила која на себи носе самоходну хаубицу ’Нору 52Б‘. Треба да видимо да ли ту има простора да се ради, а мислим да има“, рекао је Лазански.
Амбасадор је додао и да постоји план заједничке производње неких сложенијих борбених система.
„Председник Путин је нагласио да није само Русија извозник оружја у Србију, већ да и Русија из Србије увози артиљеријску муницију, калибра 155 милиметара, зато што она у свом стандардном калибру има калибар 152. То је био калибар руске, совјетске армије и Варшавског пакта. Дакле, Руси нису правили 155, а ми га правимо, и сад је, вероватно, њима тај калибар потребан и они га купују од Србије“, рекао је Лазански.
Руси помажу, Американци санкционишу
Сумирајући резултате посете председника Вучића Русији, Лазански је оценио да је „посета била кратка, али ефикасна“.
„Обухваћено је неколико тема, од енергетике преко питања Косова* и војно-техничке сарадње, до подршке Русије Србији у свим међународним форумима, посебно у Савету безбедности. Направљена је једна ретроспектива и на економском плану ― на пример, за шта су Руси заинтересовани, где смо ми у томе и тако даље. Мислим да је све прошло заиста успешно. То је оцена и руских аналитичара. Синоћ је на руским телевизијама у првим ударним минутима била та посета, чак и пре овог самита НАТО-а у Лондону, тако да смо изузетно поносни на све ово што се дешавало данас у Сочију“, рекао је амбасадор.
Лазански је истакао да је широка палета могућности повећања економске размене, која тренутно износи око две и по милијарде евра на годишњем нивоу, а да је планирано да се она повећа и буде око три и по милијарде, а можда и четири.
„Има простора за сарадњу. Споменута је и могућност продаје руских трамваја нама, али ту нисмо ништа прецизирали и предстоје разговори на ту тему. Такође, говорило се и о производњи изотопа у новом нуклеарном центру, где би нам Руси дали сву технологију. То су изотопи за медицинске сврхе, који би после могли да се продају и трећим земљама“, казао је Лазански за Спутњик.
Амбасадор је подсетио да Србија и Русија преговарају о обнови флоте српског националног авио-превозника „Ер Србије“ куповином руских цивилних авиона.
„МС-21 је нови суперџет, а видећемо по којим условима. Технички, то је одличан и модеран авион. Додуше, он није комплетно руски, има и доста западне електронике. Мислим да су мотори западни. Уколико он као авион за средњи саобраћај буде одговарао нашим техничко-технолошким захтевима и по цени, зашто да не. Водимо прагматичну политику као држава. Купујемо са свих могућих страна технику и технологију, цивилну и војну, гледајући пре свега једну једначину, а та једначина се зове ’цена—ефикасност‘ и при томе не робујемо никаквој политици нити идеологији. Ипак, будимо поштени и реални — када купујете оружје, то није само обична куповина, то је и политичко питање, али нама Руси никад ничим нису условљавали продају оружја, док код Американаца имате условљавање са различитих страна. Ми морамо да будемо свесни онога што се у нашој јавности баш и не зна превише — да је Србија још увек под тзв. финим технолошко-техничким санкцијама НАТО-а за неке борбене производе и неке борбене системе“, навео је Лазански.
Подршка Србији око Косова и Метохије
Председници Србије и Русије су на састанку у Сочију претресли све теме у односима дву земаља, а једна од главних тема било је питање Косова и Метохије.
Амбасадор истиче да Москва води доследну политику и да је спремна да подржи компромисна решења ако су у корист Србије.
„Ту није речено ништа ново. Министар спољних послова Сергеј Лавров је рекао да се Русија залаже за поштовање међународног права, за Резолуцију 1244, али и за сваки договор који Београд и Приштина постигну, и чак је употребио и термин ’компромис‘. Рекао је: ’Оно што се ви договорите, то ће Русија да прихвати‘. Стално се у српској јавности потенцира то питање да је наводно Русији стало да се то питање не разреши. Није истина! Русија, када гледате мало детаљније, чак би имала и разлога да каже да јој одговара признање Косова*, с обзиром на питање Крима, које Запад стално потенцира. Дакле, Русија је поново потврдила свој познати став, а то је да се залаже за принцип поштовања међународног права, Резолуцију 1244, а истовремено је речено да ће Москва подржати све оно што Београду одговара, односно оно око чега се Београд и Приштина договоре, при чему је председник Путин рекао директно да ће Русија када је у питању КиМ увек стајати на страни Србије и да Русија поштује територијални интегритет Србије“.
Путин поручио: „Браћо Срби, не брините за гас“
На заједничкој конференцији председника Србије и Русије у Сочију, Путин је изјавио да ће Србија бити обезбеђена гасом чак и ако Русија не постигне договор са Украјином око транзита у Европу, а разговарало се чак и о повећању испорука. Руски предсједник је изразио наду да ће Москва и Кијев усагласити ставове, а било је речи и о „Турском току“.
„Гасну тему бих сублимирао у једној реченици — председник Путин је рекао: ’Браћо Срби, не морате да бринете, имаћете увек гас‘. Којим путем и како ће гас бити испоручиван, то је техничко питање — да ли преко трећих земаља или Украјине, да ли ће тај украјински правац остати и даље актуелан. Председник Вучић је рекао: ’Ми смо испунили наш део договора, гасовод кроз Србију је постављен, али Бугари касне‘. То је чак и председник Путин потенцирао — Србија је своје извршила, а Бугарска опет касни. Али, то више није питање технике, него политике“, рекао је Лазански.
ИН4С/Спутник