Иако у једној реченици коју је српски председник Александар Вучић изговорио на конференцији за медије о потреби додатне реформе војске није изражена суштина тог процеса, донекле је могуће скицирати у ком правцу ће ићи тај процес, сматрају војни стручњаци. Они не искључују ни могућност поновног увођења војне обавезе.
На конференцији за новинаре, коју је држао са белоруским председником Александром Лукашенком, Вучић је најавио додатну реформу војске, истовремено напомињући да ће Србија стати са куповином оружја. Уместо тога, српски председник најавио је да ће наша земља „на паметан начин развијати комплетан систем одбране“.
Војска Србије има три мисије и седам задатака, чије мењање није предвиђено у новом предлогу Стратегије одбране из ове године.
„Реформа војске, изгледа, неће ићи правцем измена њених мисија и задатака, већ ће се, по свему судећи, односити на неки од елемената њене способности и чинилаца који утичу на њихову изграђеност“, сматра генерал у пензији Божидар Форца.
Брзе покретне снаге лоциране у базама
За генерала у пензији и директора Евроазијског безбедносног форума Митра Ковача наставак реформе незамислив је без додатног улагања у поједине системе наоружања, пре свега стратегијских система противваздухопловне одбране, као што је систем С400. Набавка таквих система потребна је, према Ковачевом мишљењу, уколико Србија жели да остане безбедна у наредном периоду, у оваквом окружењу и са оваквим безбедносним изазовима.
„Што се тиче самих реформи без додатних улагања, како је то исказано, мислим да се тај део реформе првенствено односи на промену организационих решења, структуре појединих јединица, у складу са безбедносним изазовима, ризицима и претњама који су актуелни данас и који ће бити актуелни у блиској будућности. Пре свега, то се односи на повећање мобилности снага и брзине реаговања“, објашњава Ковач.
Слично размишља и Форца — у организационом смислу, Војска Србије могла би да буде реформисана тако што ће бити формиране брзо покретне јединице на нивоу бригада, а није немогуће да буде уведен и систем војних база.
„То не би био систем база као што га имају западне земље — да се јединице лоцирају у базама, него је могуће укрупњавање гарнизона у оквиру једног од њих, како би се појефтиниле снаге у смислу коришћења ресурса и других инфраструктурних капацитета. Значи — мање бројно стање, брзо покретне снаге, са локацијом у базама. То би, можда, у перспективи, била модернизација војске“, сматра Форца.
Могуће је и увођење војног рока
Оба Спутњикова саговорника сматрају да је могуће и поновно увођење војног рока, о чему, према Форциним речима, размишљају чак и неке чланице НАТО.
„Разлози због којих је војска професионална нису само у томе што је скупа или јефтина. Пре свега, нико није хтео да иде у војску. Када је војска постала професионална, она је у почетку била извор зараде младим генерацијама, јер није било посла. Сада посла има, сви одлазе. У том смислу, професионална војска није више атрактивна за младе и, са тог аспекта посматрано, могуће је очекивати увођење војне обавезе. Друго, нама је добар део генерација изван обуке за одбрану“, наводи он.
За Ковача поновно увођење војног рока централно је питање са којим ће наша земља морати да се позабави у наредном периоду. Ради се о наредној стратегијској одлуци коју ће држава морати да донесе, уколико жели да очува војну неутралност, јер постојећа професионална војска не гарантује безбедност државе.
„Ми морамо признати да, што се тиче ратног састава, имамо стару војску. Ради се о кадровима који су војни рок служили давно. Следи обнова подмлатка ратне војске. Нема ни једне озбиљне државе која је прогласила војну неутралност, а да нема служење војног рока и да нема додатне форме обуке становништва“, истиче он.