Ако Турска крене да примењује споразум са Либијом и почне да истражује резерве нафте у Егејском мору, одговор Грчке би могао да склизне из сфере дипломатије ─ у силу.
Протеривање либијског амбасадора из Грчке представља блажи облик реаговања Атине на меморандум о одређивању ексклузивне економске зоне на мору, који су потписали Турска и Либија. Озбиљнији потез био би да се протера турски амбасадор, што би довело до ескалације кризе, оцењује дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда Никос Пелпас.
Уколико би турски амбасадор био протеран из Грчке, то би, према Пелпасовим речима, отворило могућност да развој догађаја изађе из сфере дипломатије.
„Грчка покушава да из кризе изађе дипломатским путем, алармирајући савезнике, пре свега ЕУ, јер меморандум угрожава не само територијални интегритет Грчке, већ целе ЕУ. Шире гледано, угрожава и међународно право и зато смо одмах имали реакције великих сила, Русије и САД, које су осудиле потписивање меморандума“, каже Пелпас.
Грчка влада је реаговала протеривањем либијског амбасадора у Атини, изазвана потписивањем меморандума између Триполија и Анкаре, којим дефинишу међусобну границу, договор о проширењу безбедносне и војне сарадње и експлоатацију енергената на Медитерану. Споразумом потписаним 27. новембра предвиђен је коридор који се простире дуж источног Медитерана, између обала Турске и Либије, који сече и део мора, у близини Крита, на које право полаже Грчка.
Турска експлоатација нафте — пут у ризик
Споразум је изазвао оштре реакције и Израела и Египта, који је споразум назвао илегалним.
Медији наводе да на овај начин Турска жели да зароби егејска острва источно од 25. меридијана у турском континенталном појасу, што би значило да острва Лемнос, Лезбос, Хиос, Самос, Икарија, Миконос, Наксос, Парос и Санторини немају никакву надлежност над морским зонама изван шест наутичких миља од својих обала.
За сада Грчка, према Пелпасовим речима, реагује тако што покушава да турско-либијски споразум не буде међународно прихваћен и да никада не ступи на снагу.
„Ако Турска ипак покуша да га примени и почне са истраживањима резерви нафте и гаса у подручју које је обухваћено споразумом, реакција би могла да буде другачија у циљу супротстављања, па чак и применом силе. Али, мислим да до тога неће доћи, јер и Турска разуме и зна докле се протеже њено ’царство‘“, сматра Пелпас.
Сталним стварањем „сивих зона“ у Егејском мору, Турска већ дуже време покушава да оспори одредбе Лозанског уговора из 1923, којим су, након Првог светског рата, дефинисане границе модерне Турске, напомиње наш саговорник. Након релативног успеха у том науму у Сирији, окренула се ка западу. Сада Турска оспорава право грчким острвима у Егејском мору да имају економску зону, док је раније оспоравала територијалне воде у ширини од 12 наутичких миља.
Турска би да доминира у источном Медитерану
Према мишљењу дугогодишњег дописника агенције Танјуг из Анкаре и Атине Војислава Лалића, ради се о две ствари. Прво, Турска жели да наплати своју подршку либијској влади у свргавању либијског вође Моамера ел Гадафија током „арапског пролећа“. Друго, ради се о упозорењу Грчкој да ће Турска бити одлучна када је реч о подводним истраживањима резерви нафте и гаса у источном Медитерану.
Лалић подсећа на већ постојећи спор о истом питању који Турска има са Кипром и Грчком око подводних истраживања у кипарским водама.
„Најновији развој догађаја у Медитерану могао се чак и очекивати, јер Грчка и Турска имају много нерашчишћених спорова око острва, око територијалних вода, око ваздушног простора. Споре се, пре свега, око статуса и положаја Републике Кипар. Као што знате, Турска је недавно почела истраживања нафте и гаса источно од тог острва, јер сматра да је то и њихова економска зона и да је то право турске мањине која живи на северу острва“, каже Лалић.
Пресликан спор са Кипра
Ствар која се догађа око Кипра, понавља се и око Крита, додаје он. Према Лалићевим речима, у овом тренутку тешко је одговорити на питање како ће реаговати међународна заједница.
„Очекујем да ЕУ осуди турски потез, али нисам сигуран да ће то бити довољно да се проблем реши. Уосталом, председник Ердоган и премијер Мицотакис срели су се током самита НАТО-а и нису успели да ниједно спорно питање скину са дневног реда. Као што сам рекао, није ово једини спор, ово је нови спор између Турске и Грчке. Они не могу да нађу заједнички језик око положаја мањина у једној и другој земљи, око статуса Васељенске патријаршије, око ширине територијалних вода око острва која су близу турске обале, тако да две земље тешко могу да се ослободе историјског наслеђа које је, као што је познато, било веома тешко и крваво, закључује Лалић.
Никола Јоксимовић/Спутник