Иако, због церебралне парализе, од рођења непокретан, 59-годишњи Предраг Бошковић из Мушића код Косјерића, уз подршку 77-годишње мајке, која га од рођења носи на плећима, успешно побеђује животне препреке. Обрађује дрво, израђује намештај, бави се пирографијом, дружи се, и уз подршку породице, родбине, комшија и косјерићког Центра за социјални рад, како каже, „живи пуним плућима“.
Први, али и сви наредни кораци у готово шест деценија живота Предрага Бошковића, били су уз њену снажну мајчинску љубав, подршку и помоћ.
„Мајка ме је носила на леђима у школу и из школе, мајка је поделила живот са мном, такорећи и она живи два живота на неки начин, мој и њен“, испричао је Предраг.
Олга Бошковић, Предрагова мајка, казала је да је било лакше док је био мањи.
„Е сад, како је већи… Није лако воликог човека дигнути на леђа и носити и све, али шта ћеш, тако ми је Бог ваљда усудио, па немам куд, морам“, рекла је Олга.
Уз све обавезе у домаћинству на селу, упркос крхкој грађи и годинама, Олга прати Предрагова интересовања, којих се због болести није одрекао.
„Ја њега ту изнесем и додам му све што му треба, турим ту, а колица су имала нека ал‘ он не може, где ћемо ми ту колица, не може, нудило је Социјално, нека“, додаје Олга Бошковић.
Предраг је, каже, увек налазио неку сатисфакцију у животу, утеху у дрвету.
„Радим са дрветом. Ја идем да радим као да сам договорио огроман посао, ја морам да завршим то данас, ја волим да радим“, прича Предраг.
До нових, животних победа, Предраг једном, левом руком ствара, планира и прижељкује свадбу братаница.
„Да је мајка уз мене жива и здрава, бар оволико колико је сад. А докле ћемо моћи и ја и она, то ћемо видети“, казао је Предраг.