Споменик Ивану Грозном отворен је у граду Александров, у Владимировској области. На насипу реке Сераја код Александровске Слободе постављен је бронзани споменик – овде се у 16. веку налазила резиденција руског цара. Висина скулптуре је око два и по метра. Аутор споменика је Василиј Селиванов.
„Канонска слика краља, тако да не личи на Бориса Годунова, да не личи на, рецимо, Николаја Другог и Александра Трећег, и тако даље. То је, овај симбол, ова срж, слика цара Ивана – чита се у мојој скулптури и на пиједесталу “, каже Василиј Селиванов.
Споменик је настао донацијама локалних становника, а први пут је постављен у Александрову 2017. године. Али тада су га демонтирали и послали у Москву. Донедавно је стајао на Авенији владара – у близини седишта Руског војног историјског друштва. Али у години стогодишњице музеја Александровска Слобода, одлучили су да споменик врате на његово некадашње место.
„Поправљен је ред на насипу, дивне поправке, споменик се вратио на пиједестал. Долазио сам лети овде, а овај пиједестал изгледао је врло усамљено, знате, врло неизговорено, погрешно. И тачно је да се овај споменик враћа данас „, додао је Владислав Кононов, директор Одељења за музеје Министарства културе Руске Федерације.
Како је објавио руководилац руског мотоклуба „Ноћни вукови“ Александар Залдастанов, познати као Хирург, отвцарању споменика су присуствовали и његови пријатељи из Србије
„Откривању споменика Ивану Грозном, заједно са Ноћним вуковима присуствовао је и наш српски пријатељ, Милош Ковачевић, директор Центра за српско-руску сарадњу. Милош је наш пријатељ и сарадник, који много ради на јачању древног српско-руског братства, ког сам овом приликом срео на пријему у Амбасади Србије“- навео је Хирург на свом Фејсбук профилу.
Уопште, осим руског страдалника Цара Николаја, кога сви Срби поштују као свеца, они такође изузетно одају почаст и првом руском аутократи Ивану Грозном, сматрајући га темељем српско-руских односа.
И то је заиста тако. Иван Грозни није случајно та особа, јер је у оквиру напора да се легитимише сопствена држава као Трећи Рим и наследница Византије, наредио састављање десетомесчног “Наличног летописног кодекса” (више од 10 000 страница и више од 18 000 илустрација, које је радило више од 40 сликара).
Кодекс је био својеврсна хроника која је приповедала догађаје од стварања света све до Ивана Грозног, чији надимак се може са пуни оправдањем читати и као “Силни”. Исто тако је српски народ звао цара Душана.
Значајан део четвртог тома Личног кодекса, ове илустроване светске историје, посвећен је оснивачу Српске православне цркве и духовном утемељитељу српске државе, Светом Сави. Пре откривања споменика, успео сам да Милоша упознам са А.А. Прохановим, што је њему било веома драго.