У Концертној дворани у Стокхолму свечано су уручене Нобелове награде. Међу добитницима су Петер Хандке и Олга Токарчук, којима је шведски краљ Густав уручио Нобелову награду за књижевност.
Пољска књижевница Олга Токарчук добила је признање за годину у којој је шведску Академију узбуркао скандал, због чега је уручење награде одложено, а сада је име добитника Петера Хандкеа узбуркало светску јавност.
Одлука да награда буде додељена Хандкеу извазвала је много буре још када је објављена због, како се аустријски писац оптужује, подршке некадашњем председнику Србије и СРЈ Слободану Милошевићу и негирању геноцида у Сребреници.
Већина земаља региона због Хандкеа је бојкотовала овогодишњу доделу Нобелове награде, међу којима су амбасадори БиХ, Хрватске, Северне Македоније и Албаније, као и власти у Приштини.
Бојкоту се потом придружила и Турска.
Министарство спољних и европских послова Хрватске у понедељак је на Твитеру објавило да је донета „одлука о несудјеловању велепосланика РХ у Краљевини Шведској на сутрашњој церемонији додјеле Нобелове награде у Стокхолму“.
Кабинет председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића је обавестио амбасаду у Стокхолму да не постоји овлашћење за било чије присуство у име Босне и Херцеговине на додели Нобелове награде у Стокхолму.
Поводом Комшићевог иступа, реаговао је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
У центру Стокхолма одржан је протест чланица удружења Мајке Сребренице и Жепе, представника низа босанскохереговачких организација и европских интелектуалаца.
https://twitter.com/AJEnglish/status/1204347560544133121?s=20
Уочи доделе Нобелове награде, Хандке је у интервјуу за РТРС рекао да није очекивао кампању која се води против њега и да је имао идеју да покуша да помири ставове.
„Волео бих да сретнем једну мајку са једне и једну са друге стране. Једну мајку из Кравице, где је био почетак свих масакра и једну мајку из околине Сребренице. То је била моја идеја, али мислим да је била помало наивна. Мислим да у овом тренутку ту идеју не могу реализовати“, рекао је Хандке.
Председавајући Нобеловог комитета Андерс Олсон нагласио је да треба величати изузетно књижевно достигнуће, а не одређену личност.
Човек који је имао снаге да „не завија са вуковима и не пева са хоровима“
На однос према позицији независног интелектуалца, опомиње део српских писаца у писму Нобеловом комитету, Шведској краљевској академији, иностраној и домаћој јавности.
Књижевни критичар и уредник Петар Арбутина каже да је Хандке „човек који је имао снаге да не завија са вуковима и не пева са хоровима“ и каже оно што у ствари јесте његово субјективно виђење и субјективни доживљај, што се у суштини у интелектуалном свету до сада изгубило.
„Ми имамо низ примера европских и светских писаца који су стали уз идеологије својих држава. уз јаче просто зато што је тако једноставније и свакако комфорније“, указује Арбутина.
Овај човек је изабрао тежи пут. Знате како кажу, добру верујте само када страда, а истини само када је забрањују. У тој историјској истини Хандкеовој, дубоко субјективизованој истини постоји део, ако не и цела она права истина, наглашава Арбутина.
Нобелова награда у Стокхолму је уручена и за физику (Џејмсу Пиблсу, Мишелу Мајору и Дидијеу Келузу за „допринос у разумевању еволуције универзума и Земљиног места у свемиру“), за медицину (Вилијаму Келину, Питеру Ретклифу и Грегу Семенци за откриће „како ћелије осећају и прилагођавају се доступности кисеоника“).
Добитници награде за хемију су Џон Б. Гуденоу, Стенли Вајтингам и Акира Јошино „за развој литијум-јонских батерија“, док су признање за економију заслужили Абхиџит Банерџи, Естер Дуфло и Мајкл Кремер за рад на смањењу сиромаштва у свету.
Нобелова награда за мир уручена је премијеру Етиопије Абију Ахмеду због залагања за постизање мира са Еритрејом.