Пекинг је наредио свим владиним канцеларијама и јавним институцијама да у року од три године уклоне страну рачунарску опрему и софтвер, што је потенцијални ударац за „ХП“, „Дел“ и „Мајкрософт“.
Директива Комунистичке партије има за циљ да ојача домаћи ланац снабдевања технологијом.
Директива је прво јавно познато упутство дато кинеским купцима да пређу на домаће произвођаче технологије и представља одговор на одлуку Трампове администрације за сузбијање употребе кинеске технологије у САД и државама које су њени савезници, пише „Фајненшел тајмс“.
Тај корак је део шире кампање за повећање ослањања Кине на домаће технологије и вероватно ће подстаћи забринутости због „раздвајања“, при чему ће се прекинути ланци снабдевања између САД и Кине.
Раније ове године Вашингтон је забранио америчким компанијама да послују са кинеским произвођачем опреме за телекомуникације „Хуавејом“ и почео да тражи начине како да се помогне њиховим европским ривалима.
Недавно су САД предложиле да се продаја технологије „иностраних ривала“ проверава због националне безбедности и почеле да врше притисак на европске савезнике да замрзну „Хуавејове“ 5Г инфраструктурне пројекте.
Аналитичари из компаније „Чајна секјуритис“ процењују да ће 20 до 30 милиона комада хардвера морати бити замењено као резултат кинеске директиве, а велика замена ће почети следеће године. Додали су да ће се замене одвијати темпом од 30 процената у 2020. години, 50 одсто у 2021. години и 20 одсто у 2022. години, по чему је ова политика добила надимак „3-5-2“.
Аналитичари додају да је наредба стигла из Централне канцеларије Комунистичке партије Кине почетком ове године.
Иако су документи Централне канцеларије поверљиви, запослени из две компаније за сајбер-безбедност рекли су „Фајненшeл тајмсу“ да су њихови клијенти који раде за владу потврдили њихову веродостојност . Запослени су тражили да остану анонимни, јер су информације политички осетљиве.
Политика „3-5-2“ део је покушаја да кинеске владине агенције и оператери критичне инфраструктуре користе „сигурну и контролисану“ технологију, као што је дефинисано у Закону о кибернетичкој безбедности у земљи донесеном 2017. године.
Али за разлику од претходних напора за самодовољност технологије, недавне америчке санкције додале су убрзање пројекту, каже Пол Триоло из консултантске групе „Евроазија“.
Како би САД требало да се носе са Кином
„Кинески програм 3-5-2 је само врх леденог брега“, додао је Триоло.
„Циљ је јасан: доћи до простора који је углавном ослобођен претњи са којима се ЗТЕ, ’Хуавеј‘, ’Мегви‘ и ’Сугон‘ сада суочавају“, додао је он, именујући неке од кинеских компанија које су у протекле две године биле блокиране за куповину од америчких добављача.
Аналитичари из „Џефриса“ процењују да америчке технолошке компаније остварују чак 150 милијарди долара прихода од Кине, али и да добар део тога долази од купаца из приватног сектора.
Темпо замене је амбициозан. Владине службе већ имају тенденцију да користе „Леново“ десктоп рачунаре, након што је компанија преузела одељење за персоналне компјутере америчког гиганта „Ај-Би-Ем“.
Међутим, аналитичари кажу да ће бити тешко заменити софтвер домаћим алтернативама, јер већина произвођача софтвера развија производе за популарне оперативне системе произведене у САД, као што су „Мајкрософт виндоус“ и „Меков“ оперативни систем.
Иако је „Мајкрософт“ произвео „кинеску верзију“ „Виндоуса 10“ током 2017. године са својим кинеским партнерима, кинеске компаније за сајбер-безбедност кажу да владине организације сада морају да пређу у потпуности на кинеске оперативне системе.
Кинески домаћи оперативни системи, као што је „Килин“ ОС, имају много мањи екосистем програмера који производе компатибилан софтвер.
Дефинисање „направљеног у земљи“ је такође изазовно. Иако је „Леново“ кинеска компанија која има многе добављаче у Кини, чипове рачунарских процесора производи „Интел“, а хард-дискове „Самсунг“.
Утицај политике „3-5-2“ могао би бити значајан јер влада може да контролише набавке за своје агенције, каже други аналитичар за сајбер-безбедност.
Када је реч о приватним компанијама, „иако видимо шта су владине наредбе, оне неће желети да их тако брзо замене, јер су то веома велике инвестиције“, додао је аналитичар.