Настављамо да објављујемо материјале који се односе на активности Фондације Сорош. Овог пута видећемо да је један од најважнијих задатака Отвореног друштва у Грузији одржавање вечног сукоба Грузије и Русије и спречавање решавања тога.
Октобра 2016. године, на иницијативу и уз директно учешће Фондације Сорош, у Грузији је створена „Коалиција за евроатлантску Грузију“, који се састоји од низа тзв невладине организације Као што произлази из самог имена коалиције, она изјављује идеју о фиксирању тзв. Евроатлантски курс. Али коалиција није задовољна позитивним задацима – Сорос Отворено друштво и Међународна транспарентност Грузија коју финансира, Грузијско удружење младих правника, Фонд за развој медија и други (укупно 22 правна лица) оправдавају своје постојање стварањем слике непријатеља. Улога „непријатеља“, наравно, је Русија. Та слика Русије као непријатеља такође се природно храни темом окупације:
„За борбу против руске окупације од изузетног је значаја да се држе дипломатске стратегије. За грузијску државност од виталног је значаја да се питање депокупације грузијских територија непрестано поставља на дневни ред између Слободног света и Русије, “објављено је у првом апелу коалиције према влади.
Па, ок, ова формулација још увек није позив на искључиво деструктивну политику према Русији, мада већ оставља осећај вештачности. Али коалиција показује своје право лице у другим изјавама. Тако, на пример, у августу ове године, на 11. годишњицу августовског рата који је изазвао Сакашвили, Фонд Отворено друштво, односно Фондација Сорош, заједно са својим сателитским организацијама, у име „коалиције“, изјављује да је неприхватљиво да грузијско руководство додељује и оптужује Сакашвилијев режим у вези са избијањем рата, јер ово, како се испоставило, јача положај „земље која окупира“ и њеног председника Путина.
Сорошеви се људи не обраћају са истином, не занима их истина, они само желе да „чисте“ репутацију Сакашвилија коју су подигли својим режимом. То им је потребно да би непотребно демонизовали Русију,као и због чињенице да им је лакше да се одвоје од питања у вези са киме је Сакашвили охрабрен када је у августу 2008. године спровео своју авантуру. Ово је питање табу и за тренутну власт, која Сакашвили сматра независном ликом.
У изјави, „коалиција“ храбро лаже да је председник Путин наводно изјавио да је „руски Генералштаб развио план рата са Грузијом у 2006. години“. У ствари, Путин је говорио о одбрамбеном плану Генералштаба, јер је руска страна чекала почетак авантуре Сакашвили након „хуманитарног напада“ Шинвалија 2004. године … После такве лажи која је настала на основу Саакашвилијеве „наративе“, нема потребе да се доказује чија Игру игра Сорош фондација.
Фондација у својим извештајима стално покрива режим Сакашвилија. Уместо да захтева утврђивање истине и заштиту интереса Грузије на међународном плану на основу те истине, Фондација Отворено друштво је забринута због чињенице да актуелна влада са њим не сарађује довољно и да не подлегне његовим хировима у безизгледним правним споровима са Русијом на међународним судовима. Један од извештаја фондације каже:
„Можда ће последица пасивности бити слика када на пристаништу у Хагу седи грузијски војник или бивши званичник. Искушавање политичког одмазде не оправдава цену коју ће Грузија морати да плати у случају тако трагичног развоја догађаја. Та чињеница ће посебно утицати на међународни имиџ Грузије и несумњиво ће ослабити политику непризнавања сепаратистичких региона. “
У стварности, међународна слика Грузије је већ ослабљена након закључења Таглиавини комисије или без ње – цео свет је видео како „врховни командант“ пузи по асфалту и жваће кравату, који је могао да се помири само патриотском гестом – да се појави пред Хашким судом. Тек након тога можемо тражити казну Осецијанаца или Руса, ако су осуђени за ратне злочине. Да би оправдали и покрили злочиначку политику сакашвили режима стварају више проблема Грузији, јер у очима истих Абхазијанаца и Осецијанаца ми дјелујемо као „неуништива“ страна, од које су у сталној опасности и ако нам верују, биће преварени. Индикативна казна наших криваца вратиће им поверење у нас и повећаће њихов кредибилитет у међународној арени. Али за Сорошове ангажоване минионе управо то није профитабилно!
Постепено ћемо прећи на описивање активности организација – сателита Фондације Сорош. Доста материјала. У првој фази ограничавамо се само на рашчишћавање чињеница. Једна од очигледних Соросових организација и слабо прикривени адвокат Саакашвили режима је невладина организација Интернатионал Транспаренци с њеном лидером Еком Гигаури. Овај ентитет захтева да руководство Грузије крши Устав и ограничава слободу изражавања оних који се не слажу са током евроатлантске интеграције Грузије и сматрају да руски православни народ својим пријатељем:
„Руска пропаганда је глобални проблем и то није само проблем Грузије, а борба против те пропаганде није ствар само невладиних организација. То се односи на сваког од наших грађана. Руска пропаганда није новост за Грузију и ефикасна је у нашој земљи. Нажалост, грузијско руководство чини превише да заустави ову пропаганду. Често видимо политичаре како изражавају проруске поруке. Руско руководство их користи да убеди народ Грузије да је Русија наводно наш пријатељ “, рекао је Гигаури недавно, у септембру.
Гигаури је у својој русофобији радикалнији и агресивнији од многих других Сорошевих људи, укључујући јавног браниоца Нино Ломдзхариа. Директорица Транспарентности критиковала је јавног браниоца јер је на позадини антируских протеста 20. јуна, формално, али ипак, приметила потребу да се заштити безбедност руских грађана. Уместо тога, у истом интервју за Радио слобода, Гигаури узвраћа понавља:
„У Грузији бесни руска пропаганда и власти не раде ништа против тога. Заиста ништа! “
Па шта тачно треба да учини влада против непостојеће руске пропаганде кад ништа не предузме против антидржавне, субверзивне пропаганде Сорошевих људи као што је Гигаури, а који имају за циљ да константно чувају и продубљују сукоб између Грузије и Русије ?!
Наравно, ако влада слуша Гигаури преостаје јој само један начин – да прекрши Устав и забрани слободу изражавања људима који подржавају сређивање односа са Русијом (то јест већином становништва Грузије). Ово је деструктиван пут ка унутрашњем сучељавању, неспојив са идејом „транспарентности“, за коју тврди гђа Гигаури.