Високи представник у БиХ Валентин Инцко најавио је да би могао наметнути Закон о забрани негирања геноцида, ако тај закон не донесе државни парламент.
„Ја ћу сачекати неколико недеља. У међувремену, моји људи у правном одељењу раде на неким елементима тог закона о забрани негирања геноцида. Мислим да је то културолошки, морални и етички императив, да се нешто тако уради и БиХ би тада била као и друге земље које кажњавају негирање холокауста”, рекао је Инцко за Јавни сервис БиХ (БХРТ), преноси Бета.
Према његовим речима, врло је важно да, у години када ће бити обиљежена 25-та годишњица од геноцида у Сребреници, парламент БиХ „одради свој посао”.
Високи представник је даље рекао да ће међународна заједница сачекати да види да ли ће у парламенту БиХ бити усвојена одлука о електронском гласању на изборима, додавши да је, ако се то не догоди, могуће да он поново наметне решење.
Инцко је навео да је разговарао са новом шефицом ОЕБС-а Кетлин Кавалец и рекао јој да, уколико жели да се о њој у БиХ Херцеговини прича позитивно и када после четири године буде отишла из те земље, онда мора учинити нешто по питању изборног процеса.
Према његовим речима, одлука о електронском гласању мора бити донета до маја наредне године, јер је 2020. година изборна, а локални избори ти ће званично бити расписани у мају.
Инцко је оценио да се „дешавају неке ствари које нису више подношљиве”, да се мења клима у Савету за примену мира (Piece Implementation Council, скраћено PIC) у БиХ и да све више држава чланица PIC-а сматра да би опет требало користити „бонска овлашћења”.
„Ја никад нисам имао подршке за бонска овлашћења као сада”, нагласио је високи представник.
Он је најавио и да би међународна заједница могла утицати на промене у правосуђу.
„У следећој години се може нешто очекивати у том смеру. За међународну заједницу је важно да смо ми јединствени, а око тога јесмо јединствени и по питању имплементације и по питању хитности. Морају се неке ствари десити хитно, а поготово код правосуђа”, казао је Инцко.
Он је рекао да седамдесетпет посто грађана БиХ није задовољно стањем у правосуђу, те да због тога, између осталог, људи одлазе из земље.