Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње више од 50.000 углавном младих. Последње истраживање о миграцијама, које је обухватило више од 11.000 студената у нашој домовини, показало је да 90 одсто академаца који намеравају да оду у иностранство имају пуну подршку родитеља и да трећина студената планира да оде из Србије чим заврши школовање.
Алармантна статистика потврђује да је останак младих суштински важно питање опстанка нашег друштва, а то је и окосница прве Конференције о останку младих у Србији, одржане у Коларчевој задужбини. Дупке пуна сала средњошколаца, студената, професора из Београда, Ваљева, Суботице, Ниша, Чачка, Краљева, Новог Пазара… упознала је инспиративне животне и пословне примере наших људи који су се школовали и радили у иностранству.
Упркос успеху који су тамо постигли, они су одлучили да се врате овде, крену испочетка, од нуле, и снагом воље, ваљаних идеја и упорношћу покажу да је у Србији могуће остати и опстати.
– Као обични грађани, можемо да понудимо младима добре примере, да чујемо њихова искуства, шта је добро ван граница наше земље, али и шта није. Веома често идеализујемо Запад коме тежимо. Окружени смо негативним вестима и антихеројима, а у свакој области има правих хероја који могу да буду узор младима. Ако успемо да инспиришемо младе да добро размисле пре него што спакују кофер да оду из земље, испунили смо своју мисију – каже Арно Гујон, оснивач Иницијативе за наталитет и останак младих у Србији, која је и организовала конференцију.
Прави хероји, указује Гујон, били су говорници панел дискусије „Вратио сам се у Србију и остварио снове”, а међу њима и Јована Ружичић. После 11 година живота у Америци вратила се у домовину, свесна да овде није све идеално, али да идеално није ни тамо. Шта значи бити странац на Западу, а шта су кључеви успеха у Србији, била је њена тема.
– Ниједном се нисам покајала што сам се вратила. Можете и те како да будете срећни у Србији и и те како несрећни у Холивуду. Нисам паметнија, ни талентованија од некога чија је идеја пропала, али сам упорна. Кључ успеха је у неодустајању, а сваки успех „преко ноћи” гради се годинама… – говорила је Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”, волонтерске организације која окупља 40.000 мама. Идеју за оснивање тог центра добила је док је живела у Америци, где маме знају своја права и одлично су организоване, док су њене другарице у Србији добијале отказ зато што су у другом стању.
Као главне разлоге за одлазак у иностранство млади и школовани у Србији најчешће наводе немогућност налажења посла или слабо плаћен посао у струци, као и низак животни стандард. Државе у које би студенти најрадије отишли су Немачка, САД, Швајцарска, Аустрија и Норвешка. Немачка је најпожељнија држава за студенте свих подручја, осим информационо-комуникационих технологија, који у највећем проценту планирају да се одселе у САД, истакнуто је на конференцији.
– Најчешћи поводи за одлазак су економске природе. Некоме је довољно 500 евра, а некоме мало 1.500 евра месечне зараде да би остали у Србији. Битно је да знамо шта напуштамо и куда идемо. У сваком смислу лакше је бити Србин у Србији него странац у било којој земљи. Ако останемо овде, мораћемо да се боримо. Али ако се боримо истим жаром и истрајношћу колико бисмо у иностранству, сигуран сам да ћемо успети, само што ће тај успех бити и успех државе, а не само појединца. Ако сви идемо у том правцу, имамо будућност јер она зависи од омладине, а наша омладина је вредна, паметна, способна и треба да је задржимо – наглашава Гујон.
Не може државе без становника
Дело хуманитарца Арноа Гујона инспирација је овдашњој омладини. Приликом дискусије о останку младих у Србији, недавно одржане у Ваљеву, матуранти Ваљевске гимназије питали су га зашто се поред свих обавеза које има укључио и у борбу да млади остану овде. „Останак младих у Србији је питање свих питања”, одговорио је гимназијалцима Гујон и оставио гимназијалце у дубоком размишљању на задату тему, како нам дочарава Милица Вишић, матуранткиња математичког смера Ваљевске гимназије.
– Између државе и становника стоји велики знак једнакости. Наша држава није савршена, али има ли савршене било где на свету? Као народ смо склони томе да будемо слепи за све што је код нас добро и видимо само оно што је лоше. Млади су спремни да остану под условом да сутра раде у струци и од тога солидно живе. Иако није савршена, наша држава је наша и вреди се за њу борити и имати на уму да, као што је Гујон рекао, често крећемо негде, а да претходно не размислимо добро шта остављамо овде – закључује матуранткиња.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
http://www.politika.rs/