Анкара је покренула иницијативу за одржавање међународне донаторске конференције како би се обезбедила огромна средства за збрињавање неколико милиона миграната који су се привремено сместили у Анадолији. Према првим рачуницама, за то ће бити неопходно обезбедити најмање 27 милијарди долара. Турска на тај начин покушава да реши два проблема: да очисти пограничне просторе од „курдских терориста” и да се ослободи мноштва миграната који су из Сирије побегли од рата.
Председник Реџеп Тајип Ердоган је изјавио да је око прикупљања тог новца у контактима с председницима Америке и Русије Доналдом Трампом и Владимиром Путином, као и катарским емиром Тамимом ел Тханијем. Такође, навео је да ће о томе разговарати и с лидерима Немачке, Француске и Велике Британије.
Турска се од почетка мигрантске кризе, која се заоштрила после доласка „арапског пролећа” у Сирију 2011. године, залаже за стварање зоне безбедности на северу суседне земље. На ту иницијативу многи од почетка сумњичаво врте главом, пошто она отвара многе непознанице. На север Сирије требало би да се врати најмање милион избеглица, мада се у Анкари помиње и двоструко већи број.
У Турској више не знају шта да раде с избеглицама, који још увек стижу из Сирије, Палестине, Ирака, Авганистана, Бангладеша. У првих десет месеци ове године регистровано је 340.000 нових миграната, скоро сто хиљада више него лане. У Анадолији је привремено уточиште нашло укупно четири милиона избеглица.
Безбедна зона на северу Сирије биће дугачка 120, а широка 30 километара и простираће се све до ирачке границе. На том простору треба обезбедити елементарне услове за битисање мноштва избеглица: насеља за становање, окућнице за бављење земљорадњом и сточарством, треба подићи продавнице, болнице, школе, обданишта како би ти људи ту могли да живе и преживе.
После прекограничних операција „Штит Еуфрата”, „Маслинова гранчица” и „Извор мира”, добар део севера Сирије сада контролише турска војска, која је одатле углавном протерала „курдске терористе”. У томе јој помаже и Сиријска слободна армија, опозициона група која се бори против режима у Дамаску. То је и био превасходни циљ Анкаре која жели да очисти погранично подручје од припадника терористичке Радничке партије Курдистана (ПКК) и јединица сиријских Курда које третира као њене филијале. У томе је добила прећутну сагласност Вашингтона и Москве.
Богате заливске земље, изузев Катара, резервисане су према овој Ердогановој иницијативи.
„Оне досад нису упутиле ни пени помоћи државама у региону Блиског истока, који је последњих година у дубоком превирању. Уместо тога критикују Турску због операција у Сирији иако је она пружила уточиште многим Арапима. То је срамно”, каже Ердоган.
Многа питања тек чекају одговоре, пошто ова иницијатива у свету нема пример на који би се угледала.
„Земље Европске уније су више пута наговестиле да неће дати ни евро за опоравак Сирије пре него што се пронађе трајно политичко решење вишегодишње кризе у тој земљи, оне неће да улажу паре у привремена насеља. Турска иницијатива ће отворити и друге проблеме: подручје где ће се градити безбедна зона досад су већином насељавали Курди. А они који се враћају из Турске углавном су Арапи, што ће још више заоштрити етничке проблеме”, тврди Серкан Демирташ, познати колумниста истанбулског „Хуријета”.
Питање је како ће на то реаговати и режим у Дамаску, који, уз помоћ Москве и Техерана, контролише већину земље и тражи да се са сиријске територије повуку „турске окупационе снаге”.
Како ће на ове турске планове реаговати избеглице, такође није до краја јасно. Потпредседник Турске Фуат Октај додуше тврди да се ове године у погранична подручја Сирије која је „ослободила” турска армија већ вратило 370.000 избеглица. У организацијама које се боре за људска права упозоравају да Анкара у последње време на силу враћа избеглице из суседне земље, што у влади демантују.