Замкови у Британији су вековима стоички одолевали. У норманским освајањима коришћени су као средство за напад, а током средњег века као алат за колонизацију и одлучивање о судбини Велса и Шкотске.
Ипак, замкови су тек после средњег века доживели највеће промене. Постали су окружење за завођење владара. А кад су били на ивици да нестану, оживели су их великани у књижевности и уметности, и тако су добили симболичну митску моћ.
Године 1464. нападнут је замак Бамбург, страшна и злокобна тврђава која се налази у Нортамберланду.
Напад нису почели пљачкаши с немирног мора, нити је дошао са безаконите граничне области на северу, одакле су Шкоти већ двапут покушали да нападну.
Дошао је из унутрашњости, од самих Енглеза, у време кад се земља налазила у раљама грађанског рата, Рата ружа, који се водио између сукобљених породица Ланкастер и Јорк.
Године 1464. замак Бамбург је био последње упориште моћи Ланкастерових на северу, а у јуну је Ричард Невил, ерл од Ворика, познат и као Ворик Краљотворац, дошао с великом војском породице Јорк како би опколио замак у име краља Едварда Четвртог.
Девет месеци су снажни зидови замка одолевали, али осим стрелаца и наоружаних војника, Ворик је на располагању имао и најновије опсадно оружје.
Ултиматум је био озбиљно упозорење које показује Ланкастеровима колико је Едвард ценио стратешки значај тог замка.
Не само што је желео да га освоји већ је хтео и да замак буде нетакнут.
Међутим, војска Ланкастерових није попустила, па је Ворик Краљотворац издао наређење и сва три топа су истовремено опалила.
Кажу да је камење са зидина падало у море и, после предаје која је убрзо уследила, Бамбург је био први енглески замак освојен топовском паљбом.
