Избори на Острву завршени, проблеми тек почињу: Крај Велике Британије?

Шкотска не може да буде заробљеник Велике Британије, изјавила лидерка Шкотске националне партије Никола Стерџон. Ова странка се, поред конзервативаца Бориса Џонсона, сматра највећим победником избора одржаним у четвртак. Да ли победа ове две странке значи да су сада две ствари сигурне: да ће Брегзит ускоро да се деси и да ће да се одржи нови референдум о изласку Шкотске из Велике Британије? И ако се Шкотска одвоји, да ли је следећа Северна Ирска?

(Photo by Ben STANSALL / POOL / AFP)

Епилог прошлонедељних избора у Великој Британији су убедљива победа конзеравтиваца, једна од највећиху историји, убедљив пораз лабуриста, један од најтежих у историји. Овај пут, британске анкете су, за промену, биле тачне. Питање победника је решено, али на питање ‘шта даље’ још није лако одговорити.

Избори суштински решавају последње три године преговора о томе шта ће бити будућност Велике Британије поводом Брегзита, каже Вукан Марковић, мастер историје и филозофије на Лондонској школи економије:

„Убедљива победа Торијеваца дефинитивно значи да ће Британија изаћи из ЕУ. Са друге стране, избори ништа сем тога не решавају. Нико не зна ни када ће се тачно десити. Тек им преостаје да  са ЕУ испреговарају начин изласка.“

Разлог за лош резултат, пре свега, лабуриста најчешће се види у Корбиновом одбијању да се до краја одреди према Брегзиту. Лоше су прошле и либералне демократе које су се у кампањи чврсто залагале за останак у ЕУ. На крају, последњи европски комуниста Корбин, и нова звезда либералних демократа Џо Свинсон одлазе из игре.

„Први пут од Маргарет Тачер се десило на овим изборима да делови Северне Енглеске који су уништени у рударским штрајковима, дакле најснажније упориште лабуриста, гласају за конзервативце. То је мање-више било незамисливо. Тако да лабуристи полако постају партија космополитских Лондонаца, док торијевци преузимају чак и онај део радничке класе који су лабуристи до сад имали“, каже Вукан Марковић.

фото Твиттер

За предавача на Факултету за медије и комуникације Игора Штикса, победио је национализам, различитог типа:

„Није исти национализам у Северној Ирској који се нада уједињењу, и шкотски који се нада другачијој политичкој заједници, ни енглески који је доминирао овим изборима.“

Кад смо код националазама, проблем за британског премијера биће и то што је Шкотска национална партија на изборима постигла одличан резултат. Лидерка те партије Никола Стерџон, сматра да сада има мандат да тражи нови референдум о независности. Кад су стигли резултати, јасно је рекла:

„Вестминстер је игнорисао људе у Шкотској више од три године, сада су Шкоти рекли – доста. Време је да Борис Џонсон почне да слуша, он има мандат за Брегзит у Енглеској, али нема мандат да изведе Шкотску из Европске уније.“

Игор Штикс сматра да је Велика Британија земља која је спремна на различите врсте експеримената на какве континенталне државе нису:

„Претпостављам да ће ту пробати да нађу решење. Конзервативци ће пробати да одрже ствари какве јесу, уз концесије и чињеницу да у Шкотској расположење није само за независност. Имате подељено мњење, скоро пола-пола, о питању независности. Немате мандат у потпуности да се отцепите. Оно за шта је Никола Стерџон добила мандат јесте да поново постави питање референдума.“

Борис Џонсон одбија сваку помисао на нови референдум, за који је неопходан благослов Вестминстера. Шкоти би зато могли да пробају да пребаце надлежност на шкотски парламент, да одлучи о расписивању новог референдума.

„Не постоји законски начин да они сами изађу на биралиште“, каже Вукан Марковић.

„Уколико би то урадили то би био каталонски сценарио. Морају торијевци да изгласају да им се врати надлежност, што значи да од тог референдума вероватно ништа неће бити. То ће истовремено додатно оснажити шкотске националисте.“

Игор Штикс не верује да би било ко у Шкотској пошао путем сукоба са центром. „Да сама изнесе референдум, прогласи независност, то је тешко очекивати. То би подразумевало велике ризике на које шкотко друштво није спремно.“

У запећку питање границе између Северне Ирске и Ирске 

И док је после избора Шкотска у првом плану, некако у запећку остаје друго велико питање, граница између Северне Ирске и Републике Ирске. Још није јасно како Џонсонов план о Брегзиту треба да реши тај проблем.

„Начелно је договорено да Северна Ирска буде изопштена у некој даљој будућности из царинске уније. Да би се спречила та граница, Северна Ирска ће остати увезана са остатком Ирске и ЕУ, а самим тим одвезана од Велике Британије. То изазива велике проблеме. Постоје теоретичари у Енглеској који тврде да ће за десет година бити могућа уједињена Ирска.“

Због свега овога су последњих дана најчешћи медијски наслови били да протекли избори могу да доведу до тога да шкотски и ирски шавови на британском острву почну да се парају, и да бисмо могли да сведочимо и распаду Уједињеног Краљевства.

„Јасно је да се ради о озбиљним проблемима унутрашњих односа. Помало смета тип навијачке атмосфере око Велике Британије. Да је сада све готово, Шкоти одлазе, Северна Ирска иде у рат… То је неозбиљно, са моментом перверзног уживања у туђој муци. Поједноставити дебату, поредећи је са Балканом није најбољи пут“, сматра Игор Штикс.

Шкотска премијерка неће одустати. Сматра да ако конзервативци реше да блокирају вољу Шкота, ојачаће подршку независности. Џонсон каже да је Шкотска јача у Уједињеном Краљевству и да се може бити у исто време и поносан Шкот и поносан Британац. Премијер је извојевао велику победу. Али, изазови тек почињу.