У Београду је одржана седница Комисије за пријем изведених радова мозаичке декорације олтарског простора и централног дела Храма Светог Саве на Врачару, уз поруку да је Храм симбол борбе за опстанак и јединство православља, љубави Русије према Србији и заједничког идентитета православних народа.
Учесницима састанка обратио се руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, који је рекао да заседање Комисије, као и цео догађај, имају велики значај.
„Ако сумирамо односе са Србијом, духовне и културне, све аспекте билатералних односа, долазимо до закључка да је ово јединствен и изузетно важан пројекат. Значај пројекта и руског учешћа још више долазе до изражаја, имајући у виду све изазове пред православљем и у свету уопште“, рекао је он.
Храм важан и за Руску православну цркву
Храм се обнавља, констатовао је амбасадор, баш у години која је важна за хришћански православни свет, мислећи на осам векова аутокефалности Српске православне цркве.
„Обнавља се у доба када смо сведоци изазова и раскола, и Храм је на неки начин симбол борбе виших сила за јединство и опстанак православља“, поручио је он.
„Храм је важан и за Руску православну цркву и за Српску православну цркву и биће чувар наших вредности и традиције које су део европских традиција заснованих на хришћанству“, додао је Боцан-Харченко.
Захвалио је „Гаспромњефту“ и агенцији „Росотрудњичество“ за допринос пројекту, као и уметнику Николају Мухину, који је током стваралачког рада, како је рекао, показао генијалност.
Александар Дибаљ, заменик генералног директора „Гаспромњефта“ за комуникације, истакао је да су наши народи увек чували срдачне односе и сарадњу, а подсетио је да „Гаспромњефт“ већ 10 година послује у Србији и да је постао један од највећих инвеститора, али не само у економију.
Улагање у душу
„Улажемо и у душу, како бисмо очували наслеђе“, рекао је Дибаљ и додао да, када заједничким трудом буде завршена мозаичка декорација, то ће бити јединствени пројекат у православном, па и у хришћанском свету уопште.
„За ’Гаспромњефт‘ и мене лично велика је част да учествујемо у пројекту на Храму који јесте српски, али је и симбол нашег братства“, закључио је он.
Заменик руководиоца „Росотрудничества“ Александар Ратков је истакао да је велика част за њих да учествују у овом пројекту.
„Ово је велики догађај за цео православни свет, а не само за Србију и Русију“, рекао је он.
Завршетак радова у години јубилеја Српске Православне Цркве
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, који је учествовао на састанку у име патријарха Иринеја, пренео је његов благослов и захвалност пре свега руском народу, цркви и држави, који своју љубав према српском народу, цркви и држави показују, како је истакао, одувек на сваки начин, и ево и сад.
„Радост због завршетка постављања мозаика у куполи и источном делу олтара у Храму бива већа јер се после много деценија од почетка радова он завршава у години када се навршава осам векова од стицања аутокефалности цркве“, рекао је митрополит.
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (фото: Лола Ђорђевић)
„Тим догађајем Свети Сава поставио је светост у центар нашег духовног бића и одредио наш идентитет – да су Срби православни хришћани. То чини да имамо исти духовни идентитет са Русима и другим православним народима. И докле год делимо тај идентитет, без обзира на историјске прилике и неке посебности, ми смо један исти народ“, рекао је он.
Старешина Подворја Руске православне цркве у Србији протојереј Виталиј Тарасјев подсетио је да су заједничке руско-српске радове на унутрашњем уређење Храма почели блаженопочивши патријарх руски Алексиј Други и патријарх Павле, а наставили патријарси Иринеј и Кирил, истакавши да грандиозни заједнички пројекат продубљује наше духовне везе и сарадњу.
Храм Светог Саве на Врачару један је од најзначајнијих архитектонских споменика Србије и једна од највећих православних цркава у свету. Саграђена је у част оца српске цркве Светог архиепископа Српског Саве.
Храм је пројектован крајем 19. века, али је изградња почела 1935. године. Изградња је одложена због Другог светског рата. Изградња куполе завршена је 1989. године, а Храм је званично отворен 2004. године.