У години на измаку у свету је убијено 49 новинара, објавили су ”Репортери без граница“. То је најмањи број убијених у последњих 16 година. Истовремено, повећан је број новинара који се због свог посла налазе у затвору.
Норма Сарабија Гардуза (46) седи на веранди. Одједном се појављују маскирани мушкарци. Излазе из возила, испаљују неколико хитаца и беже. Новинарка је преминула на лицу места.
Гардуза је само једна од десет новинарки и новинара који су током ове године убијени у Мексику. Писала је о корупцији и насиљу у савезној држави Табаско на југоистоку земље.
Отето 57 новинара, 389 заробљено
Мексико је и у 2019, заједно са Сиријом, Авганистаном, Сомалијом и Пакистаном, међу најопаснијим државама за новинаре. То се може закључити из годишњег извештаја о слободи медија који су објавили „Репортери без граница“.
Ипак, добра вест гласи: у години на измаку осетно је опао број убијених новинара у свету.
У прошлој години убијено је 87 професионалних новинара, грађана-новинара (аматера) и медијских сарадника. У овој години (до почетка децембра) њих 49, што је најмање у последњих 16 година. Посебно је опао број новинара који су страдали у ратним и кризним регионима.
Мање ратних репортера на терену
„За то постоје разни разлози и нису сви само позитивни“, каже Јулијане Метју, портпаролка „Репортера без граница“. На једној страни много је мање страних репортера који извештавају из ратних и кризних региона. По први пут ниједан новинар није убијен током обављања посла у иностранству – сви су страдали „на домаћем терену“.
Такође, многи репортери су данас много боље обучени и опремљени за ангажман у ратним подручјима. То посебно важи за Блиски исток. Метјуова каже, рецимо, да авганистански новинари циљано избегавају групе људи и дужа путовања, како би смањили ризик од могућег напада.
У Јемену је број смртних случајева такође значајно опао – с десет у 2018, на два у 2019. години.
„Разлог за то је и чињеница да су многи новинари променили занимање због нестабилне ситуације“, напомиње Јулијане Метју.
Један бивши репортер листа Eл Тавра сада, према наводима „Репортера без граница“, ради као конобар у главном граду Јемена. А један некадашњи новинар листа „Акбар eл Јум“ сада продаје сладолед.
Број смртних случајева је опао, али зато расте број заробљених новинара. У свету се почетком децембра ове године 389 новинара налазило иза решетака – због свог посла. То је отприлике 12 одсто више него годину дана раније.
Највећи број њих је у Кини. Тамо се број заробљених новинара у року од годину дана удвостручио – са 60 на 120.
Под притиском и грађани-новинари
Више од 40 одсто тих људи су такозвани грађани-новинари. То су људи који нису прошли новинарско образовање, али сами истражују неке теме, а информације које сакупе деле јавно.
У Кини су грађани-новинари покушали да на интернету објаве независне информације и то упркос појачаној цензури. Осумњичени су за „шпијунажу“ и „сепаратизам“.
Најпознатији је случај економисте Илхама Тохтија. Он седи у једном кинеском затвору још од 2014, због сумње да „подстрекивао сепаратизам“. Тохти се на својој интернет-страници залагао за права Ујгура.