Истраживања невладиних организација о стању на Косову и Метохији и будућим решењима показују да би споразум којим би Србија признала независност КиМ подржало око 12 одсто грађана. За три пута више грађана Централне Србије признање је прихватљиво уколико се формира Заједница српских општина на југу, четири општине на северу и добије екстериторијалност за српске манастире.
Више од 55 одсто испитаника у наредних пет година себе не види на Косову и Метохији. Уколико би им се пружила прилика, спаковали би кофере, а међу њима две трећине је факутетски образовано, то показују подаци истраживања невладине организације Актив.
„Имамо један, рекао бих, алармантан тренд, пре свега миграција младих људи и уопште генерално људи са Косова, тај тренд је у ствари у порасту“, каже Миодраг Милићевић, извршни директор НВО Актив.
Упозоравајући је податак да се више од 75 одсто не осећа слободним да изрази политичке ставове, а 60 процената каже да на Косову и Метохији не постоји политичар коме верују.
Ипак, бољу оцену је добила Влада Србије – 2,82, док су привремене институције у Приштини добиле 1,98.
„Покушаћемо тамо где можемо да допремо и до тих људи који, можда, мисле на различит начин од онога што би било мејнстрим рамишљање међу нашим људима на КиМ, али свакако покушаћемо да разумемо боље и страхове зебње али и очекивања народа на КиМ“, каже Дамјан Јовић, заменик директора Канцеларије за КиМ.
На истраживање је утицала, кажу истраживачи, специфична атмосфера у јужној покрајини.
Никола Јовић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе каже да Косово изазива веома емотивне реакције код грађана.
„Где год постоји нека од речи повезана са независношћу, ти сценарији се негативно оцењују, што је важно када се говори о потенцијалном референдуму“, рекао је Јовић.
Питања о стању у покрајини и пут којим би требало да се реши косметско питање постављано је грађанима Централне Србије, као и припадницима српског народа северно и јужно од Ибра.
Припремила Нела Станковић
http://www.rts.rs