Хенри Кисинџер, бивши саветник за националну безбедност председника Сједињених Америчких Држава и државни секретар, у 96. години живота поново је привукао пажњу ових дана. Упозорио је да би постојано сукобљавање САД са Народном Републиком Кином могло да има „катастрофалан исход”, „гори од светских ратова који су разорили европску цивилизацију”.
Ово и друга Кисинџерова размишљања у Њујорку пред Националним комитетом за односе између САД И НР Кине примљена су са великом пажњом у медијима, међу аналитичарима и творцима политике у Пекингу. Ту Кисинџера сматрају кључном личношћу у нормализацији дипломатских односа између љутих идеолошких противника Кине и САД током седамдесетих година прошлог века, од када се он посветио снажењу веза између две данас водеће државе света.
Кисинџер је за многе зналце у свету контроверзна личност. У САД га сматрају једним од најистакнутијих државних секретара после Другог светског рата. Но, његов углед код куће и у свету веома је нарушен веровањем да је био дубоко уплетен у Вијетнамски рат и да је међу одговорнима за многобројне цивилне жртве серијских тепих-бомбардовања широм Индокине. Кисинџер је, такође, оптужен за подржавање војног пуча у Чилеу 1973. против председника Салвадора Аљендеа, као и прљавог рата владајућих аргентинских генерала седамдесетих година против радника и левичара.
Кинески медији, истичу како је, упркос свему, Кисинџер упражњавао „реалполитику” која посматра међународне односе кроз прагматична сочива. Отуда је заговарао политику попуштања затегнутости у односима са Совјетским Савезом и НР Кином.
Кисинџер је на скупу у Њујорку изразио релативно неутрално мишљење и предлоге о односима Кине и САД. Поменуо је да „више није могуће мислити да једна страна може да доминира другом” и да обе земље „морају да се навикну на чињеницу да су у некој врсти ривалства”.
У Пекингу се на ову његову изјаву гледа као на вешт подсетник творцима политике САД да не би требало да говоре Кини шта да ради као што су то раније чинили. Такође, да морају да се на рационалнији начин суоче са изазовима које би Кина могла да наметне.
Кључна опаска Кисинџера била је да „оне земље које су биле изузетне и једне једине, морају да се навикну на чињеницу да су добиле ривала”. После пада Совјетског Савеза, САД су себе сматрале једином супер силом.
Коментатор дневника „Глобал тајмс”(GT), својеврсних „вечерњих новина” из састава медијске куће „Глас народа” („Женмин Жибао”), органа Комунистичке партије Кине, оценио је да су запажања чувеног дипломате „рационална, пошто је схватио суштину нових промена у односима Кине и САД. Наиме, наглим развојем сваобухватне снаге НР Кине јаз са САД се брзо смањује”, наведено је у „Глобал тајмсу”.
Кина је постала равноправан конкурент САД у многим областима. „Нема сумње, многи аспекти еволуције Кине изазови су за САД”, додао је Кисинџер, оцењујући да се „никада раније није догодило да се две велике земље у различитим деловима света налазе у сличним позицијама”.
Упоредо је кооснивач вашингтонског Центра за економска и политичка истраживања (CEPR), Дин Бекер демантовао председника Доналда Трампа кoji je твивовао како више нико не тврди да ће НР Кина ускоро бити највећа привреда на свету. „Економија Кине је претекла америчку 2015, када се укупан домаћи производ мери паритетом куповне моћи (PPP),” навео је Бекер.
PPP је економска теорија која пореди земље по томе колико је националне валуте потребно да се купи иста „корпа робе”. Међународни монетарни фонд користи PPP, који већина економиста сматра најбољом мером величине економије неке земље.
По Бекеру, кинеска привреда је сада за преко 25 одсто већа од америчке, мерено PPP-ом. „Кинески раст је био више него двоструко већи од раста САД после доласка Доналда Трампа у Белу кућу”, навео је амерички економиста.
Кисинџер верује да лидери обеју страна могу пронаћи начин за разрешење несугласица и спречити катастрофалне последице. Као личност која је у последних готово пола века посетила НР Кину 50 пута и разуме је, Кисинџер верује у њен миран развојни пут.
Кисинџер, међутим, подсећа да, „када смо успоставили ове односе (САД и НР Кине, опаска Б. К.), они су били стратешке природе. Било је разлика на почетку односа. И поред тога, током много деценија смо научили да живимо једни поред других,” Искусни дипломата је покушао да каже како обе државе треба да третирају билатералне односе из стратешке перспективе и сложе се да се не слажу, приметио је „Глобал тајмс”.
У Пекингу се сматра како најновија Кисинџерова запажања одражавају опцију коју је он наводио више пута последњих година: Обе земље су се промениле, па и њихови узајамни односи. И нема повратка на старо.
У међувремену, односи између Кине и САД су најзначајнији за дипломатије обеју земаља. У Пекингу понављају како Кина нема намеру да замени САД на месту светског лидера. Но, „Глобал тајмс” сматра да Вашингтон због властитог хегемонистичког начина размишљања, види Пекинг као претњу”.
Кисинџер је, пак, оптимистично завршио њујоршка запажања: „Уверен сам да ће лидери на обема странама схватити да будућност света зависи од тога да две стране пронађу решења и изборе се са неизбежним тешкоћама.”
Боривоје Коркоделовић/Политика