Речима се све може објаснити, па се и најгоре ствари релативизовати, али прави мотив (не)дела се увек покаже. Истини за вољу, амерички председник Доналд Трамп се иза изјаве: „Повлачимо се из Сирије да се више не гине, победили смо Исламску државу и лишили свет те опасности“ – скривао тек неколико дана, док није у октобру обзнанио да оставља Курде на цедилу и док није вратио своје трупе да „чувају“, а заправо присвоје, нафтна поља на истоку Сирије.
„Осигурали смо нафту“, написао је у твиту Трамп, не трепнувши.
А онда је додао: „Ми контролишемо нафту, запамтите. Ми желимо да је задржимо“.
За оне који су имали дилему и не знају ко је главни. Мало је таквих, а још мање оних који су због овог присвајања туђег богатства реаговали.
Нешто мало је одреаговала руска страна, описујући то као „међународни државни бандитизам“, нешто гласније, наравно, сиријски председник Асад, из земље уништене ратом, изјавивши: „Ово је све због новца, све због нафте. Наравно да смо љути, сваки Сиријац је љут. Ово је крађа.“
И шта сада? Па, ништа!
И да „ништа“ буде изразитије, опет се побринуо Трамп, изреченом „искреношћу“ како очекује да САД имају корист од сиријске нафте у износу од неколико десетина милиона долара месечно. Управо су нафта и гас главни извор пуњења сиријског буџета, иако су природне резерве земље мале у односу на остале са Блиског истока, и мада је дневна производња у 2018. пала за 90 одсто у односу на 2011.
И током рата богатство сиријских поља је било важан извор зараде, само овога пута за исламисте, који су током 2015. од њене продаје зарађивали око 40 милона долара месечно. Мало мање од онога колико Трамп очекује сада.
Због свега тога ће амерички „чувари“ сиријских нафтних поља и даље остати на задатку. Да осигурају оно што су силом преузели.
Небојша Станковић/Новости