Амерички антрополог Лаура Вин Антикас позвана је да испита кости које су нађене приликом обнове Цркве Светог Атанасија на Светој Гори.
Ова објава је шок и изненађење за вековима стару мушку монашку заједницу у којој женама ни данас није дозвољен приступ.
„Међу пронађеним костима је подлактица, као и сандук са светим костима које се разликују по морфологији од нађених костију које су припадале мушкарцима“, рекла је амерички антрополог Лаура Вин Антикас.
Female bones discovered in strictly male monastic community of Mount Athos https://t.co/TsXVUrbkMu pic.twitter.com/JYNnhZZQRu
— Greek City Times (@greekcitytimes) December 17, 2019
„Кости никад не лажу. Онe ће открити начин на који је особа живела и вероватно како је та особа умрла. Да ли сте спремни за истину?“, изјавила је антрополог Вин Антикас.
Кости су послате у лабораторију научног центра „Демокрит“.
„Ако говоримо о једној жени или чак више њих, то ће отворити многа питања“, додала је научница.
Мало монаха је спремно да сазна истину. Уосталом, улазак жена у ту монашку државу је забрањен од 10. века, упркос чињеници да ЕУ сматра да то није легално. У ствари, чак су и женке животиња забрањене, са изузетком мачака.
То ће бити први пут да је жена сахрањена на Светој Гори, према речима архитекте Фајдона Кацантонија.
После вишемесечног испитивања узорака, закључила је да кости по величини и облику припадају жени и да су ту сахрањене други пут, што значи да су пренете, и то пажљиво, с првобитног места сахране.
Представници манастира Пантократор затражили су да се тврдње провере најсавременијим методама, јер је тешко објаснити ко је та жена и како су се уопште њене кости нашле на Светој Гори. Уколико додатне анализе потврде теорију, то ће бити први случај да су се посмртни остаци једне жене нашли на Светој Гори.
Амерички антрополози наглашавају да су у капелу са другог места пренете и сахрањене кости најмање седморо људи и да је, по начину на који је то учињено, очигледно реч о важним личностима.
Према легенди…
Једно од могућих објашњења јесте да су у време дивљања пирата на Егеју, монаси, иако ретко, врата манастира отварали и женама, које су ту нашле уточиште.
Грчки медији пишу да је, према легенди, цар Душан Немањић, бежећи од невоља, своју супругу Јелену Кантакузину довео на Свету Гору, али да су све време њеног боравка постављани теписи по којима је ходала како никада не би додирнула свету земљу.