Устав је жив инструмент и треба да одговара развоју друштва, али не треба мењати његов основни део или доносити нови закон, рекао је у четвртак руски председник Владимир Путин на 15. по реду годишњој прес конференцији у Москви.
И поред тога што је Путин током четири сата и 26 минута одговарао на бројна питања из разних области, његов коментар о руском уставу изазвао је прве коментаре јер је међу новинарима било оних који су закључили да је ово последњи Путинов председнички мандат пошто без промене устава он не би могао да остане на том месту. Са друге стране, то не значи и крај Путинове ере – остаје могућност да се кандидује за место премијера.
Руски лидер је у наступу био јако критичан према одлуци Европарламента да својом декларацијом изједначи СССР са фашизмом.
– Нека у Европарламенту прочитају историјске документе и виде како су европски лидери потписали договор са Хитлером о подели Чехословачке – рекао је председник Русије. – СССР је предлагао да се створи јединствен антифашистички фронт. Тоталитаризам треба осуђивати, али је апсолутно неприхватљиво у исту раван стављати СССР са фашизмом.
Путин је најавио да ће поводом 75. годишњице победе над нацизмом која ће бити прослављена идуће године написати чланак на основу архивских материјала.
– Стаљин се није окаљао директним контактима са Хитлером, а руководиоци Француске и Велике Британије су се са Хитлером сретали и потписивали договоре – додао је Путин.
СССР је последњи потписао са Немачком пакт о ненападању, а Пољска је учествовала у дељењу Чехословачке.
После недавне Путинове критике Владимира Иљича Лењина, новинар „Комерсанта“ је упитао да ли то значи да је дошло време да се он пресели са Црвеног трга на неко гробље.
– Лењина не треба дирати све док су живи они који са њим везују своју судбину – казао је Путин. – Он је био револуционар. У његово време републике су се формирале на основу етноса и добијале су право да могу да изађу из државе. Лењинска формула организације државе донела је болне тачке. За време стварања СССР-а територије које су од давнина припадале Русији биле су предате Украјини.
Руски председник је упозорио да амерички излазак из свих договора о ограничењу наоружања води новој трци у наоружању, а када је реч о односу са још једном светском силом, Кином, рекао је да између две земље постоји изузетан ниво поверења а то је темељ сарадње у свим областима. Али и поред тога, „нисмо у војном савезу с Кином и немамо планове да га успоставимо“.
Говорећи о демографским проблемима Русије, Путин је казао да ће држава стимулисати оне породице које имају децу да добију друго, па и треће дете.
Што се тиче западних санкција којима је Русија изложена, Путин је рекао да оне имају лоше али и неке добре стране:
– Због њих се последњих година развила руска пољопривреда, па је извоз хране достигао чак 24 милијарде долара.
Једно од последњих питања односило се на „личну сферу“ а поставила га је новинарка руске службе Би-Би-Сија и односило се на Путинову тврдњу да се његове ћерке не баве политиком, али је новинарка казала да се Јекатерина Тихонова и Марија Воронцова баве бизнисом и да им у томе помажу Путинови пријатељи.
Питање је било када ће он признати да су споменуте две особе његове ћерке које су промениле презиме.
Путин није одговорио јесу ли Јекатерина и Марија његове ћерке већ је посаветовао новинарку да боље „зачепрка“ да би схватила имају ли те жене бизнис и коме шта припада.
САТИ НОВИНАРСКИХ ПИТАЊА
Прва Путинова прес-конференција одржана је 2001. године, њу је пратило нешто више од 500 новинара и трајала је најкраће – сат и 35 минута. Најдуже је трајала конференција 2008. године, четири сата и 40 минута. Иначе, после 2004. сви сусрети су премашивали три сата. Прошле године су била акредитована 1.702 новинара.
Бранко ВЛАХОВИЋ /Новости