Тачно у поноћ у Хрватској је почела изборна тишина пред шесте председничке изборе. У трци је 11 кандидата, а предизборне анкете, највише шансе за други круг дају досадашњој председници Колинди Грабар Китаровић, бившем премијеру Зорану Милановићу и независном кандидату Мирославу Шкори. Аналитичари примећују да су ове године кандидати готово заобилазили тему Србије и Срба, али не потпуно.
Купце на хрватским киосцима данас ће сачекати другачије насловне стране и унутрашњост дневних новина. Кратак предизборни предах за бираче, али и председничке кандидате.
Међу њих 11, нема оних са подршком странке и организације која у Хрватској заступа Србе. Уместо тога, окренули су се промоцији ћирилице. Имена водећих кандидата и њихове слогане огласили су на ћирилици.
Две недеље од постављања један од плаката исцепан је баш на местима где је лого СНВ и назив њихове кампање „Да се боље разумијемо“. Слична је судбина готово свих 25 плаката, колико је постављено у Загребу, Ријеци и Сплиту. Нажалост, доказ да у Хрватској о ћирилици и даље нема разумевања, односно разумјевања – што је донекле показала и предизборна кампања.
„Изазвали смо реакције, мислим да су оне биле углавном позитивне, да су превладале позитивне, али нажалост десило се и то да су, ако не сви, онда већина наших плаката ишарани порукама мржње“, каже Борис Милошевић, председник Српског народног вијећа.
О правима српске мањине, готово се није говорило на предизборним скуповима. Све до јединог сучељавања на хрватском јавном сервису.
„Мој добар пријатељ је Пеђа Мишић – хрватски војник српске националности – када он буде рекао да се поставе ћириличне плоче, ја ћу га подигнути и нека је стави. До тада, не“, рекао је Мирослав Шкоро, независни председнички кандидат.
„Ја често наводим пример својих студената које питам – колико вас је против ћирилице, многи су против, а онда када их питам да ли слушате српски турбо-фолк, онда кажу да сви слушају, а ја опет питам – знате ли на којем писму су написане те песме – онда настане мук“, каже Хрвоје Класић са Филозофског факултета у Загребу.
Мука није било када су канидате питали да ли би блокирали Србију на путу ка ЕУ.
„Питање је врло поједностављено, а одговор је не“, рекао је Милановић, кандидат СДП-а.
„Апсолутно ћу инсистирати на проналаску несталих пре него што Србија уђе у ЕУ“, рекла је Колинда Грабар Китаровић, кандидаткиња ХДЗ-а.
Никад мање Срба и Србије у кампањи
Ипак, они који су кампању помно пратили у претходних 16 дана, примећују да – као што је никад мање предизборних плаката у центру Загреба, никад мање Срба и Србије у кампањи. Колико охрабрује, толико ретки иступи брину.
„Тако је било порука да би требало забранити СДСС, прекопати Јасеновац, да НДХ није била само фашистичка држава, да би требало помиловати одређене ратне злочинце који су починили злочине над Србима. Свакако мислим да то не треба тумачити превише, да то нису добронамерне поруке“, рекао је Милошевић.
Предњачио је у њима Мирослав Шкоро – један од троје фаворита. Певач је, бивши ХДЗ-овац, а обраћа се екстремнијим бирачима од оних који подржавају умерено десну Колинду Грабар Китаровић.
„Посебно екстремна нема што понудити, они не говоре о пореској политици, образовној, него иду на некакве ране из прошлости и то су мобилизацијаски моменти на којима они зарађују поене“, каже Хрвоје Класић.
Колико је десница успела или се Хрватска окренула будућности, бирачи ће дати одговор у недељу.
Припремила Тихана Бајић/Новости