Циклично над Медитераном се надвије гасна криза која прети да ескалира у рат. Током последње две деценије, над овим делом света мачем се витлало сваке две-три године. Учесници у сукобу су се мењали, али је суштина остајала иста: борба за енергенте. Обруч око богатих изворишта у источном делу Средоземља сада се поново стеже још већом жестином. Да ли ће проговорити оружје и да ли је на помолу нова геополитичка ера?
Природна изворишта гаса на Медитерану исувише су добар плен да би од њега одустали они који из неких својих разлога сматрају да на то богатство полажу већа права него остали. Резерве гаса у овом региону процењују се на 122.000 милијарди кубних метара.
Руку на налазишта овог енергента најчешће ставља Турска, а аналитичари сматрају да у овом тренутку лидер из Анкаре Реџеп Тајип Ердоган „држи прст на дугмету“. Експерти тврде да би сукоб огромних размера могао да букне за само три сата.
Ердоганове „ратне стреле“ упућене су Либији, односно, снагама генерала Калифа Хафтара, али и једном другом „фронту“, кипарским Грцима. Командант либијске владе у Тобруку генерал Хафтар – који контролише исток земље и ужива подршку Египта, Уједињених Арапских Емирата, Русије, Француске и још неколико земаља – најавио је „одлучујућу битку“ за Триполи у досадашњем, осмомесечном рату.
Либија се суочава са новим таласом свеопштег насиља које ову земљу држи на коленима још од 2011. године, када је свргнут, а касније и убијен, дугогодишњи вођа генерал Моамер ел Гадафи. У вртлогу хаоса који је, после његове смрти, захватио Либију, несрећна земља је подељена на слабу администрацију у Триполију, на чијем челу је премијер Фајиз ал Сараџ, коју подржавају УН, Турска, Катар и Италија, и Хафтарову владу у Тобруку.
Ердоган је обећао да ће се Анкара одазвати Ал Сараџовом позиву у помоћ. Тиме би се у Либији активирао нови војни чинилац, можда и пресудан за даљи развој догађаја, али свакако одлучујући за разбуктавање ширег ратног сукоба. До својеврсне ратне љуљашке довео је, између осталог, споразум двеју земаља о војној сарадњи, који отвара врата слању турских снага за брзу интервенцију у Либију, што је резултат интензивирања обавештајне сарадње.
Између Либије и Турске постоје дубоке културне и историјске везе – рекао је за немачке медије Хамза Муфтах са Универзитета Сабрата. – Током режима Моамера ел Гадафија, Анкара је уложила много новца, а Либија је за Турску и велико тржиште.
Међу највећим турским претензијама су залихе земног гаса. Западни медији подсећају да су, осим војног, Турска и влада у Триполију потписале и споразум о утврђивању поморске границе, што је наљутило многе, а највише Грчку, јер линија разграничења пролази близу њеног острва Крит. Билатерални договор укључује права истраживања и вађења гаса у источном Медитерану, што је, такође, разбуктало незадовољство Атине, јер су тиме блокирана њена настојања да (сама)експлоатише налазишта у непосредној близини Крита.
Споразум, међутим, упркос противљењу Грчке, Кипра и Египта (земаља које се географски налазе између Турске и Либије), омогућава Турској приступ економској зони широм Средоземља. Све три земље осудиле су споразум, истичући да се њиме флагрантно крши међународно право, а Грчка је из Атине протерала либијског амбасадора. Потез Анкаре критикује и ЕУ, али Турска поручује да Брисел нема право да прогласи споразум Анкаре са Либијом нелегалним.
Турска је недавно, веома агресивно, довела у питање и улогу Италије у источном Медитерану. Чизма је чланица Гасног форума источног Медитерана, основаног летос. Поред ње, у Форуму су Кипар, Египат, Грчка, Израел, Јордан и Палестинске територије. Форум је, истичу аналитичари, већ унеколико променио лице региона, окупивши под једном капом Арапе, Палестинце и Израелце. Очекује се прикључивање Либана, Сирије и Ирака.
Ердоганов корак, упозоравају експерти, носи велики ризик од стварања антитурске коалиције, која би окупила све наведене земље, док би Турска, практично, остала изолована. Енергетско партнерство ових држава против Анкаре имало би и војну компоненту. То би створило јаку силу против турских претензија, што би додатно посејало варнице по ионако осетљивом терену.
Досадашња помоћ Турске Либији била је ограничена на слање дронова и оружја. УН оцењују да власти у Анкари и Дубаију крше ембарго о слању оружја у Либију, али је Турска чврсто решена да не дозволи пад Триполија у руке Хафтарових снага, пише британски „Гардијан“. Размештање турских копнених трупа у Либији би, нема сумње, довело до даљег разбуктавања сукоба, јер би Египат и УАЕ могли да се, осим слања наоружања Хафтару, непосредније ангажују на новоотвореном фронту.
Турске ратне заставе вијоре се и према Кипру, који је од турске интервенције 1974. године подељен на грчки и турски део. Међународно признате власти кипарских Грка успеле су да свој, већи део острва прикључе ЕУ, док власт кипарских Турака признаје једино Анкара. Ердоган је међународне нафтне компаније које истражују подморје око Кипра назвао пиратима и поручио да Турска неће дозволити експлоатацију нафте и гаса у кипарским водама. И ова изјава, као и она у вези са либијском кризом, такође прети да од источног Медитерана направи ново кризно жариште.
Један од Ердоганових најближих саветника Јигит Булут упозорио је Грчку да не провоцира рат са Турском због спорних области у Егејском мору. Булут је оштро запретио да ће се Грчка суочити са катастрофом у року од три до четири сата ако се одлучи да нападне суседа.
– Они који су мислили да могу да предузимају кораке у источном Средоземљу и Егеју супротне турским интересима сада схватају колико су погрешили – поручује Ердоган. – Операције без одобрења Анкаре неће бити. Нећемо дозволити покушаје извлачења природних ресурса у нашој земљи, на Кипру, или на истоку Медитерана. Апсолутно је неприхватљиво да се природни ресурси узурпирају, а Турска и „турска република северни Кипар“ искључују.
Турска тражи да се подводна истраживања прекину док се не нађе трајно решење за кипарски проблем. Оно је, међутим, пука утопија, и остаће то, барем док Турска не одлучи да грчкој страни не постављала неприхватљиве услове. У Турској постоји страх од тога да ће се Кипар, Израел и Египат договорити о изградњи гасовода којим би се гас транспортовао до купаца у Западној Европи. Атина, с друге стране, најављује ширење својих територијалних вода у Егеју, са шест на дванаест наутичких миља.
Истоветне поруке о одбрани граница и турских националних интереса које је упутио кипарским Грцима, Ердоган је послао и Сирији. Готово истог дана када је, по ко зна који пут, запретио Кипру, што је изазвало осуде и у ЕУ, сличну поруку Ердоган је упутио и Сирији због Курда, који, како је рекао, угрожавају турске грађане у источној Анадолији.
ПУТИН И ЕРДОГАН
ПОНУДА Анкаре да пружи војну подршку међународно признатој влади Либије биће предмет разговора руског председника Владимира Путина и његовог турског колеге Реџепа Тајипа Ердогана током јануара идуће године. До сусрета два државника доћи ће на маргинама конференције коју је организовала немачка канцеларка Ангела Меркел, у намери да се различити актери повежу и покрену на усвајање мировног уговора.
– Русија подржава све напоре и поједине земље у циљу проналажења решења за либијску кризу – изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
СТОПИРАЛИ ИСТРАЖИВАЊА
Чим су амерички и норвешки стручњаци открили да воде источног Средоземља крију огромне резерве нафте и природног гаса, Кипар, Израел и Египат су почели истраживања у својим територијалним водама. Кипар је позвао француски „Тотал“ и амерички „Ексонмобајл“ да се надмећу за истраживање у оквиру Блока 7 Ексклузивне економске зоне, док је Блок 10 већ дат на управу „Ексонмобајлу“ и „Катар петролеуму“.
Анкара сматра да Блок 7 улази у територијалне воде „турске републике северни Кипар“. Турски ратни бродови пресрели су истраживачки брод италијанског нафтног гиганта „Ени“ и тако спречили даља истраживања.
Ивана Станојевић
https://www.novosti.rs/