Ко год да победи на председничким изборима у Хрватској, њен прави господар цинично ће се насмејати и наздравити најпре себи, а потом, разуме се, опет самом себи. Милан Бандић суверено влада Загребом још од 2001. године, а како престоница Хрватске има више уписаних бирача него осам хрватских жупанија, седокоси Херцеговац схватио је да управљање грађевинским земљиштем, муљање с некретнинама, инвеститорима и људима од мегапериферије до Трга бана Јелачића представља суштинску моћ.
Зато му је на рођендану недавно певала председница Колинда Грабар Китаровић, а он јој узвратио политичком подршком. Слично је учинила још једна плавуша. Лепа Брена се на концерту, који се поклопио с финишом председничке кампање, спустила на петокраки с крова дворане на бину и запевала „Југословенку”, што је изазвало бучну реакцију групе домољубних генерала. Брена је потом отишла до свог породичног пријатеља на вечеру.
Док је Хрватска киптела, а ултрадесничари беснели, Бандић је ноншалантно ћаскао с Бреном о старим, добрим временима. Као да је узаврелој јавности желео да поручи како не мора да се усели у председнички уред на Пантовчаку како би се форма поклопила са суштином.
Али кога ће изабрати Хрватска данас, 22. децембра, на дан када је 1990. године хрватски Сабор донео Божићни устав? Тога дана Срби су избачени из Устава као конститутивни народ, што је заправо изазвало грађански рат, али ако се бавимо симболиком и политичком нумерологијом, тај дан се славио и као рођендан ЈНА, па не чуди гледаност видео-клипа на ком чувени адвокат Анте Нобило с тамбурашима и гостима препуне кафане пева „По шумама и горама”. И сви у кафани знају текст напамет, као што ће, по потреби, хорски певати Томпсона, кума једног од председничких кандидата Мирослава Шкора.
Певач, доктор економије и бизнисмен из Осијека Мирослав Шкоро највећа је енигма избора, јер његова популарност расте и он дахће за вратом Колинди и бившем премијеру Зорану Милановићу. Сва истраживања показују да би Шкоро, ако уђе у други круг, сигурно постао председник, те ће у понедељак бити јасније да ли је пројекат десног крила ХДЗ-а био успешан. Шкоро је скандалозном изјавом да би прекопао Јасеновац и аболирао ратног злочинца Томислава Мерчепа, инжењера смрти из Пакрачке пољане, показао да је антисрпска кампања добитна стратегија у неуспешној репризи Туђманове сапунице. Али, како је његова супруга Американка православка, чак је и чувена загребачка фризерка која је обликовала Колиндину фризуру, па почела да штрицка Шкору, изјавила да је недопустиво да прва дама буде православне вере. Прича певач и како је у домовинском рату носио тамбурицу, пушку је негде затурио, али нимало није наиван. Цистернама свог вина које крстаре Хрватском опија бираче. Посвађао се с кумом Томпсоном, али је успео да придобије Стјепана Туђмана, млађег сина Фрање Туђмана. Стјепан важи за црну овцу Туђманових, јер воли животне радости и не крије то, а сваки бизнис којег се дохвати обавезно пропада.
Старији брат Мирослав, неуспешна копија свог оца, саборски је заступник ХДЗ-а, и, после премишљања, подржао је Колинду, тако да се фамилија Туђман поделила на равне части. Једни се дају Колинди, други Шкори.
Иако слови као фаворит, актуелна председница је направила толико гафова да њени спин доктори више времена проводе на инфузији, него у изборном штабу. Ако је Колинда рекла да су њена деца посетила разровани Вуковар, иако су се родила много касније, оно што је учинила у дворани „Дражен Петровић” је спектакуларно. Покојног Дражена прогласила је Задранином, што је изазвало бес Шибенчана. Као да Вељу Илића преселите у Ужице. И коначно, њен изборни штаб је новинаре позвао да у изборној ноћи извештавају из централе председнице Колинде Грабар – Вуковић!
У свакој другој земљи поданици би се прекрстили, што је њена фризерка већ учинила. И поред свеопштег подсмеха у јавности и медијима, Колинда се ипак држи захваљујући хадезеовској страначкој машинерији премијера Андреја Пленковића, који је организовао и предизборне тројанске коње и коњиће. Један од њих је хосовац Анте Ђапић, који треба да откине део гласова Шкори, а други је хрватска верзија Белог Прелетачевића, Дарио Јуричан, који се спрда на рачун корумпираних политичара. Обећава да ће корупцију увести у Устав као основно људско право. И сања да постане Бандић.
Јуричан, наравно, треба да откине део гласова Зорану Милановићу.
На парламентарним изборима, Зоки је рекао да је пронашао деду усташу у породичном стаблу, скренуо превише удесно, што га је и уништило. Такву тактику сугерисала му је америчка агенција која му је водила кампању. Касније су тражили деду, али га нису пронашли. Зоки је у међувремену сазрео, не помиње деду, има најозбиљнији гард и његова реторика наговештава да је спреман за релаксирање односа са Србијом.
Међутим, права битка води се унутар ХДЗ-а. Пленковић предводи либералније крило, што радо користи Зоки, тврдећи да је Пленковић „левљи” чак и од њега. На десном боку, стварајући Шкору, вири прави играч Иво Штиер, још један латиноамерички Хрват, рођен у Аргентини, где се скривао поглавник Анте Павелић.
У понедељак ће се знати ко ће у други круг, а како од 1. јануара Хрватска преузима председавање ЕУ, страсти ће се тек распалити. Србија ће опет бити главна тема загребачких политичара, по тактовима Шкориног бећарца „Не верује срце памети”. Приче ће бити старе, само је питање – ко је нови Туђман. У сукњи или без ње.
Александар Апостолски/Политика