Мислиш ли, Мило Ђукановићу, да је оно у Никшићу било какво прело?
Да смо се докони и аветни сабрали да се видимо, поразговарамо, питамо за здравље, фамилију..?
Јел ти оно, можда, личило на десетине хиљада невољника што ишту милост, сабраних око ћивота Светога Василија, или на збор вољних да животима, ако устреба, одбране милост свете Српске православне цркве?!
Буди убеђен да је ово друго, но верујем да то одлично знаш, иначе не би у паничноме страху устављао браћу и сестре што су тог величанственога дана пошли пут Никшића!
Колико нас је било тамо још толико си зауставио на границама својег безумног калифата, а опет, то колико нас је било и колико није успело доћи није ни делић колико ће нас устати у одбрану наших светиња и вере православне.
Веруј да није, и веруј да ово није никаква претња већ вапај, вапај да се дозовеш у памет, безумниче, јер твоја намера да Србину затреш корен и траг у Црној Гори није ни принети решености Србина да пострада за корен и веру!
Ништа лепше и узвишеније неголи дати живот за живот, а шта си ти, несоју, спреман да жртвујеш зарад голе и фукарске власти?!
Живот? Да, али туђи! Не сумњам да ћеш је бранити до последње капи крви оних који ти верују, но и ти што ти верују не верују у милост Божију уколико огњем крену на светиње.
Не само наше већ и њихове, твоје, у њима сте крштавани, у њима су вам подвезани пупчаници једнако колико и нама, у њима, кришом, и сад молите јер у ту спрдњу од “црногорске православне цркве” верујете колико и аветни Мираш верује у Господа!
Јеси ли заиста спреман да се погледамо очи у очи пред јуриш..?
Да дигнеш брата на брата?
Да видиш колика ће то сила стати уза тебе а на колику ћеш ударити ко бедни талас о хрид?!
Ми немамо баш ништа да изгубимо јер бранимо све, а шта ћеш ти који браниш ништа?!
Рекох и поновићу – није ово претња ни вапај!
Вапај јер Црну Гору волим више него ти, животом гарантујем и животом ћу потврдити ако треба!
Вапај јер не желимо ништа друго но да смо своји на својем и уз своју свету цркву!
Не јучерашњу, не регистровану на киоску брзе хране, не измишљену, не ону која би да се укорени на пепелу туђе- већ вековну, Српску православну цркву, ону милосницу која је и тебе, несрећо, благословила и окумила с Богом!
Ништа друго не желимо већ да Црну Гору сачувамо за векове, баш као што је наша света црква вековима чувала за нас!
По цену живота, рекох, јер чему живот ако се ко бедници скријемо у мишје рупе и допустимо да нам корен, веру, идентитет…сатреш ко откосе..?
Из кућа свакога од нас страдало се за крст часни и слободу златну, па знај да Световасилијевски сабор није био скуп нарикача но потомака те крви!
Ништа је Србин без своје цркве и заветне светиње Косова и Метохије, а ти си, бедо, пљунуо на оба!
Не очекуј да ти се добрим врати, посејао си ветар – пожњећеш олују…
Михаило Меденица/ИН4С