Ангела Меркел се полако повлачи из дневне политике. И даље има већинску подршку грађана, али све је више оних који је мрзе. Људи који је познају кажу да још само жели да не остави Немачку, ЕУ и свет у потпуном хаосу.
Често су јој предвиђали ранији одлазак са политичке сцене, посебно када би се љуљала коалициона влада са Социјалдемократама. Али након више од 14 година, Ангела Меркел је и даље канцеларка. Она би да остане на тој позицији до краја мандата.
У томе има подршку јавности: Упркос критикама на рад коалиције, велика већина грађана би желела да Меркелова остане канцеларка до редовних избора на јесен 2021.
„Ви ме познајете“, једна је од реченица које је користила у изборној кампањи 2013. године. То значи: Са мном знате на чему сте. Реченица је показала колико је сама Меркелова била у центру политичке кампање.
Драматичне промене
Немачка и свет више нису оно што су били 2005. године када је Ангела Меркел први пут постала канцеларка.
У Немачкој је политика постала више поларизована него свих претходних деценија заједно: десничарска Алтернатива за Немачку је најјача опозиција у Бундестагу, а заступљена је и у свим покрајинским парламентима. Традиционалне велике партије попут Демохришћана Ангеле Меркел и Социјалдемократа су драматично изгубиле на подршци.
Ситуација у свету се такође погоршала. „Времена, када смо се у потпуности могли ослонити на друге су махом прошла“, рекла је Меркелова пре две године када је амерички председник Доналд Трамп довео у питање постојање НАТО-а. Годину дана раније, тесна већина Британаца гласала је за излазак Велике Британије из ЕУ.
Најкасније након референдума о Брегзиту и доласка Трампа, немачка канцеларка је уочила „озбиљну кризу у западним демократијама“, приметио је њен биограф Ралф Болман. Он каже да је канцеларкин циљ до краја мандата да, „колико то буде у њеној моћи, не остави у хаосу Европу и свет“.
Меркелова никада није била велика визионарка. У том погледу је огромна разлика између ње и француског председника Емануела Макрона. Након низа предлога за реформу ЕУ, које је Меркел или одбијала или игнорисала, Макрон је подстакао велику расправу изјавом о „можданој смрти НАТО-а“.
Многи немачки Демохришћани пожелели су да се Ангела Меркел барем мало угледа на Макрона, да је барем мало зарази његов жар за влашћу, да удахне немачке акценте европској политици уместо што рутински кормилари кризама.
Између мржње и хвалоспева
Ипак, Ангела Меркел је понешто успела да промени – самим тим што је направила каријеру у патријархалној партији. Одбацује епитет „феминисткиње“.
„Не желим да се китим туђим перјем“, рекла је једном за недељник Цајт.
У Бундестагу је удео жена у 14 година откако је Меркел на функцији чак значајно опао – са 42 на 31 одсто.
Немачка канцеларка често прећуткује да је управо она блокирала захтеве сопствене партије за увођењем квота за жене у Бундестагу. С друге стране, она је у највише етаже политике увела неколико жена – своју наследницу на челу партије Анегрет Крамп Каренбауер, данашњу председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен или министарку пољопривреде Јулију Клекнер.
Њене речи „Познајете ме!“ такође сугеришу континуитет. Њен биограф Болман пак каже да је Меркелова спремна на флексибилне одлуке ако су „прагматичне“ и одговарају тренутном политичком расположењу.
Као физичарка је веровала у нуклеарну енергију. Али након тешке хаварије у Фукушими, одлучила је да постепено обустави рад нуклеарних електрана у Немачкој. На крају је одобрила право на хомосексуалне бракове иако се са тим интимно не слаже. Током њене владавине је укинута и војна обавеза на шта раније конзервативци ни у лудилу не би пристали.
Али ништа није било толико контроверзно као одлука Меркелове из 2015. да отвори границе Немачке за стотине хиљада избеглица. Алтернатива за Немачку (АфД) се тада буквално бацила на канцеларку. Када би неки од дошљака у Немачкој починили злочин, АфД би жртве називала „канцеларкиним лешевима“.
Тако је Меркелова за неке постала најомраженија особа у земљи, а за друге спаситељка западних вредности. Магазин Тајм прогласио је за личност 2015. године, док су демонстранти из редова десничара излазили на улице са транспарентима „Меркел мора да оде“ или чак макетом вешала где је омча бла „резервисана“ за њу.
Опада поверење у политику
Како год, немачка канцеларка је у анкетама и даље често најпопуларнија политичка фигура у земљи или је барем у врху популарности. Али канцеларка је свесна контроверзи које изазива. Пред последње изборе је јавно испричала да је дуго размишљала да ли да се опет кандидује за канцеларку. Ретко се појављује у изборним кампањама, све мање учествује у дневној политици и углавном се бави државним посетама.
Стручњацима за спољну политику из њених редова, попут Родериха Кизеветера, недостаје јасна спољнополитичка линија: „Она нема националну стратегију која транспарентно показује немачке интересе, снаге али и слабости.“
Истраживања јавног мњења које је прошле јесени објавио институт Аленсбах, показују да опада поверење у политичаре у Немачкој. Само 57 одсто испитаних види стабилност као једну од великих предности Немачке, док их је 2015. године било 81 одсто. Постојећи политички систем само 51 одсто испитаника оцењује као предност, у односу на 62 одсто од пре четири године.
Каква ће бити заоставштина Ангеле Меркел? Болманн верује да канцеларка „жели себе да види као жену која је водила Немачку кроз многе кризе – финансијску кризу, кризу евра, кризу у Украјини, избегличку кризу и то релативно сигурно. Дакле, као политичарку која је донекле сачувала стабилност система.“
„Осим тога, Меркел је и земљу и странку начинила либералнијим и отворенијим, али по цену да се десничарска популистичка странку уселила у Бундестаг. Тако АфД као опозиција отелотворује снаге које се противе овим променама вредности“, додаје овај биограф.
Ангела Меркел више нема много времена, а лаганим повлачењем са дневно-политичке сцене јасно даје до знања да не треба од ње очекивати више крупне политичке заокрете. Уместо тога, канцеларка све више препушта терен Анегрет Крамп Каренбауер која би могла да буде идућа канцеларка – ако се избори у оквиру своје странке.
Али, ко год дође на место Ангеле Меркел, његов рад ће се мерити са радом дугогодишње канцеларке. А то за наследника или наследницу неће бити лак задатак
.