Потрага за девојчицом Моником Каримановић и за осумњиченим отмичарем Нинославом Јовановићем покренула је у јавности питање односа према онима који су осуђени за злочине и могућностима да их поново почине. Игор Јурић истиче важност регистра педофила а министарка правде наводи да је пооштрена казнена политика када је реч о повратницима.
Нинослав Јовановић је први пут осуђен пре 23 године. Због силовања жене и четрнаестогодишње девојчице добио је девет година иза решетака. Само месец и по по одслужењу казне – 2005. године напаствовао је две девојчице од 12 година.
Обе је претходно ошишао, а једну је силовао.
Тада је полиција за њим трагала данима, а од првог сата учествовао је и тадашњи инспектор задужен за малолетничку делинквенцију.
„Чак је и тада био неприступачан терен, ја сам у то доба имао службени мотоцикл, па сам то искористио да тражим по тим беспућима. Пронађен је, ништа није указивало да је он нешто посебно екстравагантан. Он јесте у свим својим поступањима врло груб, сиров, ригидан и итд. Али углавном то је вербално. Није био склон некаквом физичком насиљу, осим што је примењивао грубу силу када су у питању жртве и сексуално иживљавање над њима“, рекао је инспектор у пензији Братислав Тимотијевић.
Судија Вишег суда у Нишу изрекао му је тада максималну казну – 15 година затвора. Ипак, почетком прошле године, Врховни суд преиначио је одлуку и умањио казну на 12. На слободу, вештак га је испратио речима да постоји велика вероватноћа да ће дело поновити.
„То су углавном агресивне особе, нарцисоидне. И они су склони често да глуме, да скривају своју праву природу. Оно што им је заједничко, јесте да по правилу припадају групи оштећених, незадовољних, оних који сматрају да им је учињена нека неправда и за ту неправду криве неку групу људи“, наводи психолог форензичар Милан Костић.
Ни после друге казне Јовановић није променио понашање – узнемиравао је жене преко друштвених мрежа и зато је поново провео пет месеци иза решетака.
„Ми немамо законске могућности да га држимо затвореног ако он не врши нека кривична дела, али да над њим имамо надзор и пратњу, апсолутно због онога што је чинио можемо. То је овде било кључно што је изостало“, додао је Тимотијевић.
Изостало је, каже отац Тијане Јурић, и да се „малчански берберин“ нађе у посебном регистру педофила, предвиђеном Маријиним законом. Тек од 2015. сексуални преступници имају обавезу да се јављају полицији или поверенику и да редовно посећују професионална саветовалишта.
„Када је Тијана нестала, прво су била осумњичена три правоснажно осуђена сексуална преступника у Бајмоку. Ми ни данас не знамо ко су ти људи“, каже Игор Јурић.
„Нажалост, овај немио догађај показује зашто је било неопходно да уђемо у реформу кривичног законодавства, што смо урадили током ове године и почели су примене 1. децембра. Оно што је најбитније јесте да је уведена нова казна доживотног затвора, која обухвата и кривично дело силовање. Пооштрена је казнена политика када је реч о повратницима, више нема могућности ублажавања и те санкције су много веће него што је то било раније“, истиче министарка правде Нела Кубуровић.
Подаци показују да су више од 70 одсто силоватеља повратници. Стручњаци тврде да они најчешће болују од тешког поремећаја личности, што се не лечи.
Извор: Новости