Приштина и даље нема владу јер нема договора лидера Самоопредељења и Демократског савеза Косова. Консултације Аљбина Куртија и Хашима Тачија заказане су за 6. јануар. Курти каже да ће, ако формира владу, одмах покренути дијалог са косовским Србима, али и наставити дијалог са Београдом – после парламентарних избора у Србији.
У календару за 2019. ни у једно поље неће бити уписан дијалог Београда и Приштине. У годину се ушло и изашло са таксом на робу која је успорила привредна кретања, а готово паралисала политичка. Додуше, сусрета је било, само не оних у Бриселу.
Једино су међународне конференције, самити и европски лидери за исти сто могли да доведу представнике две стране.
„Дијалог је у кризи због непотребних услова и то нам онемогућава да дођемо до финалног споразума“, рекао је косовски председник Хашим Тачи на форуму у Братислави 7. јуна 2019.
Председник Србије Александар Вучић тада је одговорио:
„Ви кажете да је такса уведена због нашег агресивног понашања, а ми смо само радили наш посао. Наш посао је да се боримо против чланства у Интерполу, Унеску, зато што не видимо Косово као независну државу.“
Косово ни овај пут није могло до Интерпола, а од Унеска су сами одустали.
Претходна година завршена је са 17 земаља које су повукле признање.
То је љутило Приштину и оне који су на њеној страни. Тако је поједине наљутио и избор Шпанца Жозепа Бореља за наследника Федерике Могерини, јер се противи независности Косова.
„Уколико узмемо у обзир да је 2019. била проглашавана годином у којој ће доћи до споразума, јесте, на неки начин, пропуштена“, рекао је Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.
Жеља за напретком није била довољна
Напредак су желели да убележе и Емануел Макрон и Ангела Меркел па су у Берлину организовали скуп за лидере Западног Балкана.
„Данас ће бити отворена дискусија, а не доношење одлука“, рекла је тада Ангела Меркел на скупу у Берлину.
Одлуку је пробала да подстакне и Америка. Најпре је у Београд и Приштину стигао Метју Палмер, као изасланик Стејт департмента, онда је Трампова администрација послала Ричарда Гренела, свог амбасадора из Немачке.
„Сада обе стране имају пажњу Беле куће, имају фокус не само администрације већ и председника и Беле куће. То је веома користан инструмент, који неће заувек постојати“, рекао је Метју Палмер, специјални представник САД за Западни Балкан.
Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду сматра да САД имају преамбициозан план у вези са Косовом, који такође не може успети.
„Они би желели да се то заврши што бржим учлањењем тзв. ‘републике Косово’ у УН. Треба имати у виду да следе председнички избори у САД, тако да сумњам да ће се они подробније бавити косовском тематиком све до средине 2021“, навео је Пророковић.
До 2021. биће посла за Хаг. Позив Рамушу Харадинају да тамо оде као један од осумњичених за злочине ОВК, променио је на Косову све.
„Не иде премијер Косова испред суда и не иде држава Косово, него иде Рамуш Харадинај“, рекао је Харадинај приликом подношења оставке прошле године.
Која је судбина косовског питања?
Оставка је била увод у изборе који су променили редослед снага на косовској политичкој сцени.
На прво место дошло је Самоопредељење Аљбина Куртија, на друго Демократски савез Косова Исе Мустафе. Иако без ратне прошлости, данас у рату око поделе постизборног плена односно позиција, па тако Приштина од октобарских избора још нема владу.
„Аљбин Курти се неће залетати да отопљава односе са Београдом. Покушаће да прво успостави стабилну власт на Косову, а то му је најлакше кроз давање врло неодговорних изјава по питању будућих односа Београда и Приштине и по питању финалног споразума“, навео је Стефан Сурлић.
Душан Пророковић оцењује да ће највероватнија судбина косовског питања у наредним годинама бити замрзнути конфликт.
„Не видим жељу нити Аљбина Куртија, нити чак Исе Мустафе да се то објасни бирачима“, навео је Пророковић.
Аљбин Курти уз наставак дијалога из преговора жели да избаци досадашњег преговарача Хашима Тачија, а за столом не жели ни Александра Вучића.
Председник Србије није оптимиста поводом наставка разговора, а узрок не види само у неформирању владе у Приштини.
Припремила Сања Љубисављевић Бекић/РТС