Шта очекивати од предсједника државе који приватно иде по журкама у Мајамиjу, док сваки пети становник сваке вечери излази на литију изражавајући протест због његовог безумља?
Да ли би њега било брига и да у литије изађе буквално сваки становник Берана, Херцег Новог, Никшића, Подгорице?
Да ли одлазак у Мајами и друге активности предсједника у последње вријеме указују да исти губи конце? Не конце тродеценијске апсолутне власти, којом се држи снаком дављеника, већ конце разума и осјећаја за стварност?
Чему се надати када предсједник владе, заслужни ДБ-овац, уличарски шаље „последњу опомену“ 81-годишњем Митрополиту који је доктор теологије, полиглота, написане књиге му се броје у десетинама, обновио је са свештенством и вјерним народом на стотине цркава и читав живот служи Богу?!?
Шта очекивати од господару лојалних челника управе полиције који, без икаквог повода, отворено пријете свештенству? Или који преселе полицију у скупштинске сале а онда народне посланике који уживају имунитет, шта год ко мислио о њима, потјерају групно као стоку до центра безбједности?
У којој то земљи нечовјек вријеђа људе због вјере, једног свештеник удари и настави са увредама, а тужилац „оцијени“ да нема бића кривичног дјела за које се гони по службеној дужности?
Шта очекивати од уставног суда када му се Митрополија обрати? Да ли је за вјеровати да их неразумни господар неће позвати и објаснити им да је ријеч о „заштити државе“ и да поступе као у случају пензија мајкама са троје дјеце или у случају „задржавања“ народних посланика који уживају имунитет?
Да ли је за очекивати да у блиској будућности неподобни свештеници и монаси буду протјерани, црквене непокретности „валоризоване“ кроз послатичарнице, дискотеке и складишта, а „службе“ Богу да врше распопи и други бирани несоји?
Много је тешких питања, а одговор је један. Бог ће показати пут. На нама је да истрајемо у борби, колико год она да траје, а оно што охрабрује јесте саборност и одсуство страха међу народом. Посебно међу младим генерацијама. Слава Богу.
Јован Пјешчевић/ИН4С