Руски глумац Алексеј Анатољевич Малашкин прокоментарисао је закон о насилном одузимању црквене имовине у Црној Гори:
„8. јануара у Србији и Црној Гори одржани су протести против новог црногорског закона о цркви. Историја тог закона је следећа – Црна Гора је увек била повезана са Србијом и била део Србије, а сами Црногорци – део српског народа. Јасно је да и сам назив те земље не означава етноним, већ једноставно боју гора. Код нас постоји на пример Белогорје, Белгород и сл., а народ Белогорци не постоји. Део народа у ЦГ сматра себе Црногорцима, а сви говоре на српском. Црна Гора је и после распада Југославије остала са Србијом. Међутим, Запад је себи поставио циљ – ослабити Србију колико је то могуће, и 1999. године су је бомбардовали, а након тога вршили политички притисак. Подржавали су отцепљење ЦГ од Србије и 2006. та територија је постала независна после врло сумњивих резултата референдума. Главни разлог због чега је Запад, по мом мишљењу, подржавао отцепљење је тај што ЦГ има излаз на море, и каснијим прикључивањем те државе НАТО-у створени су услови за блокаду Србије. Још једна компонента проширења црногорског сепаратизма је и стварање неканонске „Црногорске православне цркве“, која се по правилима православља никако не може сматрати црквом. Та структура је у почетку била политички пројекат, усмерен против Србије и СПЦ. Оранизатори тог пројекта су се, међутим, сусрели са проблемом – већина верника раскол није признала, а црква је наставила да постоји. Нико није очекивао да ће руководство ЦГ прећи на јавни прогон у 21. веку. Донели су закон који подразумева изузеће црковне имовине СПЦ у прилог расколничке „ЦПЦ“. И то се управо и дешава у Црној Гори. Претпостављам да сте повукли паралелу са Украјинском црквом, која је такође политички пројекат. У суштини, каква год да је ситуација у некој земљи, цркву просто ни из чега не смете стварати. Али неће им успети да на такав начин униште Православље. Штету ће, с друге стране, нанети сигурно. И све нам ово само даље потрвђује да ЕУ према нама нема пријатељски однос. Напротив.“
Подсетимо, у Црној Гори је 8. јануара ступио на снагу Закон о слободи вероисповести. Закон је усвојен у црногорском парламенту крајем прошле године, упркос противљењу Митрополије црногорско-приморске СПЦ и дела опозиција. Законом је предвиђено да су државна својина верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, и за које нема доказа о праву својине верских заједница.
Усвајањем Закона о слободи вероисповести престаје да важи досадашњи Закон о правном положају верских заједница из 1977. године.