Пре десет година у Немачкој је откривен скандал са католичким свештеницима који су сексуално злостављали децу. Суочавање са злочином још није окончано.
Матијас Кач данас има 57 година и када се осврне у прошлост и направи ретроспективу верује да је имао пех.
„Био сам на погрешном месту у погрешно време,“ каже Матијас, док почиње причу о сексуалном злостављању и насиљу католичких свештеника које је искусио на сопственој кожи.
У књизи под називом „С циљем да то престане – Ослобађајућа борба жртава сексуалног насиља у цркви“, која ће се ових дана наћи у продаји, описује шта је све доживео од 1973. године, када је у Берлину уписан у Канизијус колеџ, католичку школу језуитског реда под називом.
Кач је 37 година касније, 14. јануара 2010, са двојицом некадашњих другова из разреда, поново отишао у своју стару школу и суочио директора школе, оца Клауса Мертеса, са својим патњама.
Матијас Кач се писмено обратио бившим ученицима школе, након чега му се јавило више од стотину жртава које су признале да су биле злостављане.
Две недеље након тога, та тема појавила се у медијима. Случајеви сексуалног насиља су се гомилали и почели да излазе у јавност у застрашујућем броју. Скандал са сексуалном злоупотребом деце од стране свештеника Католичке цркве још се не стишава и не престаје да диже прашину.
Хиљаде починилаца, хиљаде жртава, десетине хиљада злочина
Католички бискупи реаговали су у почетку с огорчењем, да би убрзо након тога исказали велику потресеност. Више се говорило о превенцији него о суочавању са прошлошћу и прерађивању злочина. А онда су политичари преузели ту тему и инсистирали на истрази и расветљавању случајева сексуалне злоупотребе деце.
Тек 2018. године појавили су се научно поуздани подаци студије урађене по налогу бискупа, који вероватно никада неће бити потпуни. Аутори студије објавили су број од 3.777 жртава сексуалних напада за које је, према црквеним записима, од 1946. до 2014. било одговорно најмање 1.670 свештеника који су дефинисани као починиоци.
Студија, међутим, није обухватила чисто верске институције и школе. Показала је да је отприлике трећина била емоционално или сексуално незрела.
Кардинал Рајнхард Маркс, председавајући Бискупској конференцији Немачке, рекао је да је реч о „шокантним резултатима“, који подразумевају и да су „институције заказале“ и да је било заташкавања недела.
За бискупа Штефана Акермана, који је уједно црквени опуномоћеник за питања сексуалне злоупотребе, случајеви злостављања представљају „прекретницу у историји немачке Католичке цркве“.
Од 2010. до данас бискупи су неколико пута пооштравали мере превенције и прописе у циљу заштите од сексуалне злоупотребе. У припреми су промене црквених надлежности по питању кривичног гоњења, којима би требало да се обезбеди транспарентност.
Али један од главних захтева „преживелих“, како себе називају жртве сексуалног насиља, још увек није решен. Када је реч о помоћи, подршци и обештећењу жртава, „до сад се скоро ништа није променило“, рекао је портпарол иницијативе „Ћошкасти сто“ Матијас Кач за немачки политички магазин Шпигл.
„Нико никада није добио ниједан евро одштете. Исплаћене су само накнаде жртвама за признање онога што им се догодило од највише 5.000 евра по особи. Чекамо на одговор бискупа на наше предлоге за фер обештећење од 400.000 евра по особи“, објаснио је Кач.
У току су разговори. Кач указује и на захтев жртава да се оснује Државна комисија за истину и правду о сексуалној злоупотреби у цркви. Погођени „нажалост нису могли да се изборе да им се призна такав захтев“.
Све до Ватикана
Догађаји и разоткривање скандала у Немачкој покренули су сличне процесе и у другим земљама, између осталог и зато што је црква свештенике који су били сексуални починиоци пребацивала у друге бискупије широм СР Немачке, а починиоце из калуђерских црквених установа слала на друге континенте. Некада трећи човек Католичке цркве, аустралијски кардинал Џорџ Пел, налази се у тамошњем затвору јер је осуђен за сексуално злостављање.
Остали кардинали повукли су се из јавности. Ватикан је отпустио на стотине свештеника, а десетак бискупа отишло је у превремену пензију.
С друге стране, људи који чине црквену базу изашли су на барикаде. Од 2010. године до данас милиони немачких католика напустили су цркву.
Бискупи готово да су се навикли на протестне акције. Немачку, која у теолошком смислу спада у либералније земље, у почетку су исмевале конзервативне црквене снаге. Данас су случајеви сексуалног злостављања изашли у јавност и у Пољској, Италији, Аргентини, у земљама Африке и Азије.
С обзиром на глобалну димензију скандала, папа Фрања је у фебруару 2019. позвао представнике бискупских конференција широм света на самит у Ватикану на којем се разговарало борби против сексуалне злоупотребе у редовима Католичке цркве.
„Чујмо крик малишана који захтевају правду“, рекао је тада папа, и затражио „храброст и конкретност“.
Ипак, многи посматрачи су на крају конференције били разочарани недостатком конкретних резултата.
Опомена Риму
Прича о злостављању се наставља. Овог понедељка у Либану је покренута истрага у хришћанској заједници „Мишн де Вие“ због сумњи за сексуалну злоупотребу.
У уторак у француском Лиону почиње суђење једном од најгорих починилаца до сада – бившем свештенику који је признао сексуално насиље над десетинама малолетника.
Истовремено, међународна мрежа „Ендинг Клерџи Абјус“ планира да на прву годишњицу Ватиканске конференције о сексуалном злостављању и превенцији крајем фебруара, направи међубиланс и критички сагледа ситуацију са скандалом у Католичкој цркви.
РТС/Дојче веле