У „Политици” од 9. јануара ове године освануо је наслов „Београд се опет гуши у смогу”. У чланку се наводи упозорење Градског завода за јавно здравље да је ваздух загађен, с препоруком да се избегавају активности на отвореном. Такође је објављено да је Београд на четвртом месту у свету, а на првом месту у Европи по загађености. Иста негативна прогноза најављује се и за наредних седам и више дана. Недељама, па и месецима уназад, Београд, Панчево, Ваљево, Нови Сад, Краљево и многи други градови у Србији, или боље речено цела Србија предњаче у Европи и свету по загађености ваздуха и животне средине.
Интересантно је да се поводом оваквих појава надлежни скоро не оглашавају. Када се догоде убиства у обрачуну криминалаца неретко се огласе сви нивои, наглашавајући да се морају предузети све мере како би са сачувао сваки живот, што је сасвим у реду, али када су угрожени животи више од половине популације, нико ни реч. Посебно нико не указује на узрок проблема, нити предлаже мере које треба предузети како би се последице ублажиле и како би се загађење смањило. Посебно забрињава што се не оглашавају надлежна министарства, почев од Министарства здравља, Министарства за екологију и заштиту животне средине, и друга. Нико није изашао са анализом какве ће последице бити по здравље и живот становништва, колико је оболелих, колико умрлих… због енормне загађености ваздуха. Да би апсурд био већи, на челу Министарства здравља, САНУ и града су доктори медицине. И у многим другим установама имамо стручњаке из области медицине и екологије.
Народу се саопштава да су главни узрок таквог стања суспендоване честице, сличне прашини и гарежу, чији су главни извори индивидуална ложишта и саобраћај. Стручњаци објашњавају да квалитет ваздуха зависи од метеоролошких прилика, посебно када нема ветра и падавина, а ваздушни притисак је висок. Другим речима, по мишљењу стручњака, то што се неколико милиона људи свакодневно гуши у отровном ваздуху је природна појава и једино решење је да организујемо додоле или се молимо Богу за кошаву.
А да ли је баш тако? Да ли смо ми, првенствено као организована држава, предузели све да нам се такве ствари не догађају. Тврдим да нисмо. Грађанима се саветује да не излазе напоље, а и ако морају да се што мање задржавају. Како онда деца да иду у школе, у вртиће, људи на посао? Одакле долази ваздух у затворене просторије и како је могуће да буде чист? Можда је решење да се сваком грађанину обезбеди гас-маска или…
Београд као један од најзагађенијих градова у свету не ради ништа да повећа број зелених површина и број стабала. Ради све супротно. Нови Београд је некада имао много паркова и дечјих игралишта и слободних пољана. Откако је постао бизнис-центар, скоро да нема зелене површине на којима не ничу нове зграде, бензинске пумпе, поред пруге, школе, вртића. А знамо да је дрвеће фабрика кисеоника и чистог ваздуха. Ко то дозвољава и ко је надлежан да то спречи, нико не зна. Нити сме да пита. Ко не верује, нека прошета и увери се у истинитост ове тврдње.
И на крају, сви се радујемо када чујемо да су Београд и Србија све траженије туристичке дестинације и да нам сваке године број страних туриста расте. Да ли се неко запитао како ће чињеница да смо по загађености ваздуха на врху листе у свету убудуће утицати на долазак страних туриста.
Симеон Костов/Политика