Непуне три године пошто су у немачким оружаним снагама ухапшена двојица поручника десничара који су планирали нападе, испоставља се да тај проблем није био само немио инцидент него да се систематски увећавао упркос уверавањима да је предузето све како се Бундесвер не би претворио у Вермахт.
Пре неколико дана немачка војна обавештајна агенција је објавила да је лане готово за трећину увећан број осумњичених екстремиста у војсци у односу на 2018. годину. Немачка војна обавештајна агенција тренутно истражује више од 500 случајева у којима су осумњичени појединци за десничарски екстремизам у оружаним снагама, пренео је „Дојче веле”, а тај број је вероватно само „врх леденог брега” десничарског екстремизма у немачкој војсци и њеним агенцијама за спровођење закона, тврди Каролина Валтер, коауторка књиге „Екстремна безбедност”.
Међутим, и данас као и пре неколико година, сматра се да је проблем у Бундесверу што за онога ко укаже на десничарски екстремизам у њиховим редовима кажу да им „забија нож у леђа и нарушава дух бригаде”.
„Током прошле године откривено је 360 нових случајева десничарског екстремизма у војсци, истраге су окончане, а укупан број је достигао 550”, рекао је председник Немачке војне контраобавештајне службе Кристоф Грам за „Велт ам зонтаг” и додао да тај број укључује и 20 истрага о немачким елитним командосима.
Дугогодишња министарка одбране Урсула фон дер Лајен већ је увелико на новој дужности председника Европске комисије, а стари проблем „радикализације” немачких оружаних снага остао је. Њој су још 2017. године, када је откривен случај поручника Франка А., замерали на томе што је само критиковала подређене службе, заборавивши да она руководи Министарством одбране и да је требало да пође од себе пре него што упути критику потчињенима.
Невероватна прича војника Франка А. гласи да се он, годину дана пре него што је откривен, немачким социјалним службама пријавио као сиријски избеглица. Када није био у војсци, „живео” је у избегличком смештају, инфилтрирао се у имигрантску заједницу и планирао да изведе терористички напад. Потом је ухапшен и други официр Макс Т., који је „покривао” Франка А. док је овај боравио у избегличком кампу. Тада се повела расправа о томе како је могло да се догоди да ниједан претпостављени тако дуго ништа није знао о свему овоме, али и то зашто војнике Бундесвера толико привлачи нацизам.
Одлучујућим фактором се сматра укидање војне обавезе у Немачкој у јулу 2011. године, јер су од тада у војску ишли углавном они који воле оружје, војну опрему и такву врсту поретка. Немачки медији подсећају да се пре укидања војне обавезе више од 70 одсто професионалних војника и војника по уговору опредељивало за останак у Бундесверу тек пошто одслуже обавезан војни рок. На тај начин се у војсци формирала мешавина либералнијих, критичнијих или левичарски опредељених особа које су читав војни систем чиниле разноврснијим. С друге стране, они који са забринутошћу указују на екстремизам у војсци сматрају да није нормално да се у заједничким друштвеним просторијама у касарнама држе реликвије Вермахта.
Власти су у 2018. години идентификовале више од 24.000 активних десничарских екстремиста, при чему је половина процењена као особе које су способне за насилне нападе. Било је процењено да ће се тај број у 2019. години повећати за трећину, великим делом због раста антимигрантске Алтернативе за Немачку (АфД), највеће националне опозиционе странке у Бундестагу.
Савезна служба за заштиту устава је у извештају из априла 2019. године констатовала да су немачка полиција и војни службеници који већ имају негативне ставове према имигрантима и избеглицама посебно подложни радикализацији и екстремизму. Зато је шеф Контраобавештајне службе Кристоф Грам и рекао да су војници осумњичени за екстремизам „људи са недостатком лојалности према немачком уставу”. Таквих је у специјалним јединицама (у односу на број припадника) око пет пута више у односу на остатак војске.
Прошла година је са два трагична догађаја означила прекретницу и, изгледа, озбиљно усмерила војне органе на кажњавање десничарског екстремизма у војсци. Прво је Немац познат по насилним антимигрантским кривичним делима у Каселу убио регионалног званичника Хришћанскодемократске уније Валтера Либкеа, који је био наклоњен прихватању миграната током таласа 2015. године. А онда је уследио напад једног двадесетседмогодишњег неонацисте испред синагоге у Халеу у коме су погинуле две, а рањене још две особе. Војне власти у Немачкој под притиском су да макар не дозволе да њихови војници не буду ти од којих потиче мржња према другима.
Политика