Лидер опозиционе странке Права Црна Гора Марко Милачић оценио је да у Црној Гори „влада отворена диктатура“, истичући да учесници протеса широм земље због усвајања спорног Закона о слободи веорисповести бране и чувају земљу, а да је црногорски председник „Мило Ђукановић уништава“.
Марко Милачић, лидер Праве Црне Горе
„Ово је борба између добра и зла, борба за и против Његоша“ – рекао је Милачић новинарима након што је с пуштен из притвора у Подгорици, у који је јуче ујутру по доласку на подгорички аеродром из Београда.
Он сматра да је сада потребно јединство српског народа на свим нивоима у региону, те да су људи који учествују у протестима достојни наследници Петра Другог Петровића Његоша, наследници великих предака.
Милачић је напоменуо да је ухапшен 24 часа након што је Права Црна Гора поднела кривичну пријаву против Мила Ђукановић, преноси Тањуг.
„Подигли смо кривичну пријаву јер је Ђукановић починио два кривична дела – изазивање националне, расне и верске мржње, као и изазивање панке и нереда. Дакле, он је тај који је у домену кривичне одговорности“ – тврди Милачић.
Милачић је навео да је у Београд ишао на позив студената београдског Правног факултета како би испред Цркве Светог Марка говорио на скупу подршке верницима у Црној Гори, те да се у Београду састао и са Његовом светошћу патријархом српским Иринејом.
Он тврди да у Црној Гори „влада отворена диктатура“, да се хапсе и легитимишу млади људи, те да је протеклих дана ухапшено много опозиционих активиста, укључујући и оне чија имена нису позната јавности, нити су објављивана.
Милачић је нагласио да то што се дешава нема везе само са Црном Гором, ни са Српском православном црквом /СПЦ/ у Црној Гори, ни са СПЦ уопште, већ има везе са православљем, са регионом и стабилношћу региона.
Лидер Праве Црне Горе сматра да Ђукановић може, али неће да смири ситуацију у Црној Гори.
„Није он неискусан политичар, није он човек који не уме да смири ситуацију, као што је Црква и Митрополија зрелим приступом релаксирају“ – рекао је Милачић.
У Црној Гори је крајем децембра прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих верских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од верских заједница стварни власник.
Усвајање тог закона наишло је на отпор верника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.