Шта значе ријечи апостола Павла – да у цркви Божијој нема Грка, Јевреја, ни Латина? Ова реченица може да направи тешке неспоразуме, посебно ако је човјек огрезао у неку деградирајућу догматичност, у неку партијску логику.
Јер Грци, Јевреји, Срби, Руси, Црногорци, улазећи у Цркву, не престају да буду то, али њихов дух добија нешто ново, којим надрастају локално насљеђе. То је смисао човјековог развоја,- надрастати фолклорни, психолошки, културни локализам. И кинеска, и америчка, и европска култура су локалне, – гледано с неба, или, из дубине православља.
Тим, унутрашњим путем, запућен човјек, постаје наднационалан, испуњен сасзнањем о Човјеку, поријеклу, свијету, Богу. У том смислу, нема у Христовој цркви, ни Грка, ни Србина, ни Црногорца, ни Јапанца, јер су сви позвани да преобразе, и надрасту свој локализам, уиме универзалне, божанске суштине… И сад доста теологије! Немамо више времена за дубоке теме. Јер, потровасмо се, међу собом, посебни ми Срби и Црногорци, у овој стијешњеној Црној Гори, над којом се иживљавају недорасли лидери, плаћеници глобалиста.
А тровање иде утолико брже, јер су Срби и Црногорци иста крв. И неразумијевање иде још брже, јер су истога језика и насљеђа. И свако је препоручен за тровање и самотровање, ко остане у тој примитивној, националистичкој религији. Јер у тој религији нема Излаза, – само има пораза! А Христос је отворио човјеку Излаз, да не тумара затворен у својој нацији, па и кад има племенито родољубље. Добро чиниш и себи и свом народу, ако имаш тај Излаз, ту моћ самонадрастања, ту Божију подршку. А без тога, у што онда спадаш, пита те Његош.
Кад се дохвати ових питања, предсједник Ђукановић од себе прави гротеску, која се распрскава у сировим манипулацијама и конфузним гестикулацијама. Он би хтио неку цркву коју би могао смјестити у своју партију, каже ми пријатељ. Толико зна о Христовој Цркви, која је виша и од Грка и Јевреја, а посебно од Среба и Црногораца, које је он у овом балканском кланцу издијелио и завадио, па једни другима очи ваде, а он опако коло води.
Зашто народ, окупљен у молитвеним литијама по Црној Гори, не истиче ни своје српство, ни црногорство? Он то не може да схвати, па каже, „лудачке литије“. Јер не може да појми шта је православни човјек који разгоријева „божанску искру“ и слави Бога правде. Па и по овоме се види да је Ђукановићу Његош страни писац, и окупациопни владика и государ. Ко нема бар и најмањи зрачак те божанствене искре, нека не помиње Његоша, ни Његошев народ, ни Његошеву Црну Гору.
Пријатељ ме пита, како се Ђукановићу не смучи на себе и на своје опако дјело? Кд се удруже тотална амбиција, и тотално незнање, обавезно праве тоталну катастрофу. А хоће да стоји на челу народа? Не зна за ону Христову ријеч:Многи који су приви, биће посљедњи!
Дијете посткомунизма, постисторије, постистине и виртуозне политичке манипулације, од зелених дана. Али манипулатор једном уђе у своје маказе. Кад се човјеку и народу поставе основна питања, види се , – има ли га или га нема.
Овај народ у „лудачким литијама“, посвједочио је да га има, да носи памћење, слободу, наду у Бога истинога. Комунисти су били јаснији, – изгонили су цркву из партије. А он овакав, хоће цркву да утјера у партију? Комунисти би му рекли – дијете не будали. А Сула Радов би рекао оно што је рекао Зеку малом(Кнјазу Данилу): „Не може брод у каменицу“ .
Милутин Мићовић/ИН4С