Неистине које се данима пласирају у медијима од стране Ђукановића и његових сателита су још један примјер бестидног дјеловања против српског живља у Црној Гори, али и региону.
У исто вријеме ове отровне стрелице према нашем народу представљају, сигурна сам, последње тренутке шизоидне и тродеценијске владавине Мила Ђукановића.
Имајући у виду да случај „Саре Видак“ како смо то могли закључити након интервјуа предсједника Црне Горе представља и даље ноћну мору за црногорске прсвосудне органе, дужна сам да се осврнем на неистине које је предсједник Ђукановиц изрекао у поменутом интервјуу.
Наиме након исценираног случаја и пуна 23 дана проведена у Спужу, а после срамног суђења, гдје ни један једини доказ није изнијет против мене, нити се било ко од вјештака појавио на суђењима, осуђена сам на 4 мјесеца затвора.
Тек после пресуде случај се пребацио у Србију, односно у српски правосудни систем, гдје је Србија одбацила казну од 4 мјесеца те признало вријеме које сам провела у Спужу.
Нисам се жалила на пресуду јер нисам жељела да ме Мило Ђукановић и слични њему користе за свакодневна политичка препуцавања, као што је то чинио у последњем интервјуу у ком ме се „сјетио“ .
Надаље, изнио је неистину да сам у Србији осуђена на 15-дневни затвор. Истина је једна, а то је да је моја младост искоришћена у његове и њихове дневно политичке сврхе, као и данас после годину и по дана, спомињући ме као неког ко је угрозио безбједност Црне Горе.
Најзад, молим ову особу која се представља као предсједник Црне Горе, да се окрене себи, својој породици и својим уцијењеним бирачима, а да мене остави на миру, јер ми је он украо 23 дана младости које сам провела у његовом казамату.
У супротном ћу бити приморана да своју част браним на суду, али не оном његовом поткупљеном и корумпираном. Најзад, своју изјаву закључујем реченицом која је далеко важнија од Ђукановића и његове похлепе – Не дамо светиње!
Сара Видак/ИН4С