Свако се толико разумије: народ брани државу од озлоглашене власти. У литијама, свако, појединачно, исто мисли, и истим је путем кренуо.
Народ само хоће да сачува своју кућу. Од цијелог правног лавиринта знам да је устав највиши општи правни акт једне државе, у којем стоји да је грађанин – појединац – носилац суверенитета државе. То је сасвим довољно за једног лаика – носиоца.
Још се није ни архивирао претходни државни удар – још се није охладило оружје на дну језера – а власт се већ дави у таласима другог државног удара. Заиста, драматично као на Рембоовом „Пијаном броду“.
Неко је рекао и прорекао, да ће власт морати да настави први државни удар. Не часећи – у истим опанцима – мораће да активира други државни удар. Пророк није рекао (испратио сам га до краја), да за спојене судове државних удара обавезно треба користити воду из онога језера гдје се лади оружје из првог државног удара. Ево, видимо, користи се вода домаћих сутока + морска вода.
У првом државом удару било је фиктивних и стварних статиста од Урала до Авале, у овом другом државном удару, статисти су везани за домаћу сцену. Број је импозантан. На свакој представи учествује најмање 200. 000. А, ако је свакоме неко остао кући (ђед да чува унука), онда се цифра помјера према вртоглавих 400. 000. Рачуница је чиста. Уколико не постоји и црногорска математика која не признаје да су 2 + 2 једнако 4.
За оне који шетају у мирним литијама, предсједник је рекао да су „опоганили и лавре и тргове.“
Међутим, ако је готово пола народа на улицама у узвишеној служби, онда је знак да је власт те државе већ мртва. Онда народ држи опело власти такве државе. Власт је жртва своје зле саге.
Свако се толико разумије: народ поставља властима једно сасвим просто питање.
Ко је основао православну цркву у Црној Гори. На то питање мора се одговоорити, да би се поставило икакво друго питање. Ко је основао једину православну цркву на територији данашње Црне Горе. Уопште, није тешко питање, и што се прије добије одговор, прије ће стићи и договор. Да се више не полемише.
?
Како да се носе са ауторитетом Митрополије, и Митрополита, „ауторитети“ дукљанске академије, писци, режисери, плаћеници, и тога калибра интелектуалци, плус, спонзоруше надуваних усана и (задњица.)
Не може се ићи путем који је означен фашистичким знацима: ко хоће вишак слободе – нека иде. То смо чули из уста шефа државе. Предсједник је то рекао на чистом српском језику.
За шта им служи црногорски језик ако се ни предсједник њиме не служи. Дабоме, тај језик има само једну замјеницу: Он.
Ко хоће вишак слободе – нека иде, наравно, упућено је будућим жртвама будућих олуја. Том путу морало се стати на пут.
Нико из сектора за људска права и слободе, није чуо ову опомену шефа државе. Литије нису бесловесна маса која тражи вишак слободе.
Они који имају новац стечен од истог народа (тако и сву моћ), држе се јефтиних еуфемизама, драстичног кривотворења, и та тврдоглава ароганција у њиховим исказима треба да потисне све оне који су на вредносној листи испред њих. Зато је језик прожет друштвеном лажи, као на Јавном сервису који плаћа исти народ. Заиста, икакве расправе са њима не воде никаквим увидима или разјашњењима.
Сваке боговетне ноћи државна телевизија изводи неке уштогљене маторце – дукљанске академике, по парковима (око клека и испод кленова), да бране државу од остатака четниких одметника по брдима.
Ту је и незаобилазни Зувдија који се клања и Титу, и НАТО – у. Какав оксиморон. Првоборац Зувдо није више ни за сеирење.
Само што је амбасадорка Велике Британије у некој емисији рекла да је полиција дужна да обезбеђује литије, шеф полиције, избријан и утегнут до грла, био је у 7: 00 х, у кожном кабинету, и саопштио да ће поступити по закону, односно – по наређењу амбасаде. Што ће рећи да је полиција само дан раније прекршила устав саопштавајући да више неће обезбеђивати литије. Толико о незаисности државе.
Док се тако туга и опомена промовише, саврх крова гракну гавран – никад више.
Бећир Вуковић/ИН4С