Шта је ново у новој методи приступања Европској унији – да ли је реч о козметичким или суштинским променама? Док Северна Макекдонија и Албанија ишчекују датум почетка преговора, Србија и Црна Гора, које су одмакле у том процесу, већају да ли да прихвате нова правила.
Пошто је испратио Британце, Брисел нуди решење – како до нових чланица. Поглавља у шест целина, могуће назадовање, али и бржи приступ фондовима. Има поруку и за Београд и Подгорицу. Не мењамо правила усред игре. Одлучите сами.
Драган Ђукановић из београдског Центра за спољну политику сматра да је нова методологија одраз унутрашње кризе у ЕУ и њене тренутне незаинтересованости за проширење и за Западни Балкан.
Са друге стране, чини ми се да ће то додатно подстакнути европскептичне снаге у државама региона, додаје Ђукановић.
Ако усвоје нови метод, представници Европске комисије, али и сваке чланице, у земљама Западног Балкана требало би, на терену, да проверавају резултате реформи. То је пожељно – уверени су аналитичари у Црној Гори. За осам година преговора, готово сва поглавља су отворена, тек три привремено затворена.
Николета Ђукановић са Универзитета Нова Горица каже да је Црна Гора пример да је ту методологију требало мењати.
Требало је наћи механизме како да пратите мерљиве резултате. Дуго година смо представљани као лидери у реигону, а нисмо остварили тако завидан успех, сматра Ђукановићева.
Северна Македонија и Албанија се надају поправном
Брегзит и француска блокада пољуљали су већ преиспитивано уверење да је проширење најуспешнија политика Европске уније. Поправном се у Северној Македонији и Албанији надају пре мајског Самита у Загребу. Скопље прижељкује датум и пре априлских избора.
Марјан Ђуровски са Универзитет Свети Климент Охридски из Битоља напомиње да код македонских грађана постоји велико разочарање у еврпопске институције.
„Нова методологија представља нова правила игре како би се подстакао реформски процес у земљи и што је особито битно за стабилност региона“, каже Ђуровски.
Упозорава да ако не дође до одлуке о проширењу и датуму преговора за Северну Македонију, на Балкан ће се вратити велика геополитичка игра.
Због нерешених питања међу балканским суседима, аналитичари страхују од политичке улоге појединачних чланица у оцењивању достигнућа кандидата, иако је, неформално, тога било и раније.
Професор Факултет политичких наука Иво Висковић наводи да пошто је то право сада дато чланицама може лакше искористити него пре.
Пресудно да се процес убрза вољом
До сада су правила приступања описивана и као сложена и бесциљна. Нова, додају њени заговорници, нуде постепено придруживање, конкретнију корист за грађане, али и оштрије услове. Највише је оних који још нису спремни да измере однос штапа и шаргарепе.
„Не знам колико је шаргарепа већа, али је батина снажнија“, каже Дејан Јовић са Универзитета политичке знаности у Загребу
Према његовим речима, ако се процени да нека земља није испунила критеријуме може се вратити уназад и тиме ЕУ има потенцијал да буде више интервеционистичка.
„У једном делу је и одговор на закључак који се сада прилично проширио у Западној Европи, а то је да се на Западном Балкану дешавају малигни утицаји трећих земаља“, напомиње Јовић.
„Због онога што се у документу назива малигним утицајима, можда је и пресудно да се процес убрза вољом која би ишла геостратешки, а не у смислу унутрашње трансформације“, наглашава Иво Висковић.
То, кажу, најбоље знају у Хрватској – до 2013. када се створила политичка воља за пријем, Загреб је углавном тапшан по рамену.
РТС