Не бојим се од вражјег кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега.
П. П. Његош, „„Горски вијенац, стих 528–530
Доношењем „Закона о слободи вјероисповијести” црногорски режим жури да заокружи процесе отимања српског наслеђа и имовине Српске православне цркве, стварања црногорске цркве, расрбљавања Црне Горе, конвертовања Срба у Црногорце, креирања новог црногорског етноса и идентитета, претапања српског језика у „црногорски” језик, ширења србофобије и антисрпства, и уздизања нарцизма малих разлика до неслућених размера. Све то је омогућено стицањем независности Црне Горе (ради се о новостеченој, а не о обновљеној државности), и чланством у НАТО-у.
Научне чињенице кажу да становници Црне Горе говоре српским језиком. Православни Црногорци су етнички Срби. Православна црква у Црној Гори је одувек била српска. Режим Црне Горе има формално право да успостави нови етнички, лингвистички и верски идентитет. Једини начин на који то може да учини је насиљем и принудом, етничким, лингвистичким и верским инжењерингом. Нешто слично Србима и српству су радиле и раде, Албанија, „Kosova”, Македонија, Хрватска, и Федерација БиХ, а у прошлости Османлије, Независна држава Хрватска и послератни комунисти.
Како буде протицало време, и уколико се не промени режим, Црна Гора ће све више успостављати своје идентитете. Сада су ти идентитети конвертитски, вештачки и натегнути, али наука показује да истрајавање на једном, макар вештачком идентитету, временом прераста у стварни етнојезички и верски идентитет.
Према резултатима пописа становништва у Црној Гори, из 2011, становништво по етничкој припадности чине углавном Црногорци – 45 одсто, и Срби – 29 одсто. Становништво Црне Горе већином говори српски језик – 43 одсто, и црногорски језик – 37 одсто. Шта ту пада у очи? Прво, Срба по попису има 29 одсто, а српски говори 43 одсто становништва! Дакле део „Црногораца” не говори „црногорски”, већ српски. То доказује и чињеница да по попису Црногораца има 45 одсто, а да само 37 одсто становништва говори „црногорски” језик. То нам говори да је у току процес конвертовања једног етноса и језика у други. Пре две године у Црној Гори је из лектире избачена већина српских књижевника, али и писци других, неподобних нација: Алекса Шантић, Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Десанка Максимовић, Сергеј Јесењин, Добрица Ћосић, Мира Алечковић, Љубивоје Ршумовић, Михаило Лалић, Оскар Давичо, Борислав Пекић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, и многи други великани књижевности, а уместо њих убачени су анонимуси.
Црна Гора има формално право да протежира невладину организацију звану Црногорска православна црква, или да створи своју државну цркву, ма како све то чудно звучало. У том случају би Црна Гора морала да финансира своју цркву, а она то неће или не може, па је стога кренула преким путем – да конвертује имовину СПЦ у државну имовину. Режим у Црној Гори жели оно што је Српској православној цркви већ урађено у Македонији 1967. године. Као један од аргумената за своје тврдње да је имовина СПЦ у ствари имовина Црне Горе тамошњи режим потеже неистину да је црногорска црква некада била аутокефална. То је само покушај да се бесрамно фалсификује историја. Овај фалсификат почива на томе да је Црногорска митрополија од средине 19. века, па до 1918., погрешно називана аутокефалном из више опортунистичких разлога. Један од разлога је био што је то одговарало политичким циљевима књаза Николе I Петровића. Црногорска црква никада није имала аутокефалност, нити ју је икада тражила од Васељенске патријаршије у Цариграду или од СПЦ (тј. од Српске патријаршије у Пећи), а само од њих ју је могла тражити и добити.
Турцима, уз помоћ Арнаута, комунистима и лажној држави „Kosova” било је потребно 565 година да на Косову и Метохији конвертују Србе у Арнауте (од 98 одсто Срба и један одсто Арнаута, по турском попису из 1455. до 90 одсто Албанаца и осам одсто Срба, 2020). Комунистима, од 1945. до 1989, и режиму у Црној Гори од 1989. до 2020. за сличан процес конверзије Срба у Црногорце, доведен на пола пута, било је потребно свега 75 година. Другу половину пута црногорски режим ће изгледа прећи знатно брже. Колико брже, показаће следећи попис становништва у Црној Гори. Тамошњи режим је на власти од 1989. године. Наредни парламентарни избори треба да се одрже у октобру ове године. Мандат тренутног председника Црне Горе траје до маја 2023. године. Уколико се промени власт у Црној Гори ове године, СПЦ ће моћи да одахне. Уколико Демократска партија социјалиста остане на власти уследиће мучне године по СПЦ.
Небојша Бакарец/Политика