У америчкој продавници оружја одавно није била таква гужва. Посао је готово лудачки кренуо када је за „пословођу” дошао извесни Доналд Трамп. Кажу да је поменути трговац, мистер Трамп, имао срећу да се у Белу кућу уселио човек истог имена и презимена који је почео да води Сједињене Америчке Државе као приватну фирму која прети, условљава, уцењује и успешно наплаћује чак и пријатељство.
Доналд Трамп је запретио да ће разорити турску економију
Последњих месеци у Трамповој продавници оружја највећа гужва је на одељењу ваздухоплова. Купце највише интересује понос америчког ратног ваздухопловства – борбени авион Ф-35. Белгија је у октобру прошле године купила 34 авиона Ф-35 за које ће искеширати 4,25 милијарди долара (неки извори кажу 3,8 милијарди долара). Белгијанци ће, према слову уговора, америчке авионе почети да добијају од 2023. године.
После Белгије у папрено скупу куповину Ф-35 укључила се и Пољска. Власти у Варшави које упорно покушавају да се наметну као највећи пријатељ и најпоузданији партнер САД у Европи пазариле су 32 америчка борбена авиона за 4,6 милијарди долара. Очекује се да Пољска авионе преузме од 2024. до 2030. године.
„Ово је изузетан дан за пољско ратно ваздухопловство и безбедност Пољске и нашег дела Европе”, изјавио је поводом куповине авиона шеф државе Анджеј Дуда.
А цену нико не помиње. Пољаци су се, иначе, већ некако навикли да скупо плаћају америчко пријатељство. Варшава је 2018. године купила амерички одбрамбени систем „патриот” за који је платила 4,75 милијарди долара што је био највећи војни издатак у пољској историји.
Међу државама чији долари лете у небо нашла се и Бугарска. Наше комшије средином прошле године платиле су Американцима 1,2 милијарде долара за осам авиона Ф-16 блок 70 и пратећу опрему и наоружање.
У ред за куповину америчких авиона стала је Грчка. Атина је најавила жељу да купи ескадрилу Ф-35 али и плати модернизацију својих борбених ваздухоплова Ф-16.
Француски председник Емануел Макрон наставља да се понаша у стилу некрунисаног лидера Европске уније. Макрон је у петак наставио традицију обраћања шефа француске државе у војној школи у Паризу на тему нуклеарног одвраћања.
Наступ шефа француске државе очекиван је с великим интересовањем јер је, после брегзита, Француска остала једина чланица Уније која поседује нуклеарно оружје. Макрон је, осим тога, током недавне посете Пољској изјавио да треба озбиљније узети у обзир интерес европских држава јер постоји забринутост због одлуке САД да се мање ангажује на светској сцени.
Најважнија Макронова порука гласи: Париз не жели да с европским партнерима дели свој национални атомски арсенал. Али Париз је спреман да Европљанима омогући детаљнији увид у свој нуклеарни потенцијал. Макрон је тако одбацио неке идеје, лансиране из Немачке, да под плаштом јачања заједничке одбране подели француско атомско оружје с европским савезницима.
Шеф француске државе нагласио је да Европљани морају више да сами ураде на јачању своје одбране али и да је за стари континент и његову дугорочну безбедност најважније јачање савезништва са САД.
„Не поставља се питање да ли ћемо ми одбрану градити с Вашингтоном или без Вашингтона”, нагласио је Макрон. „Наша безбедност је, дугорочно гледано, нераскидиво везана за НАТО и Сједињене Америчке Државе.”
Француска се 2009. после дугогодишњег одсуствовања вратила у командне структуре НАТО али је задржала потпуну контролу над својим атомским наоружањем. Према незваничним проценама Француска данас поседује нешто мање од 300 нуклеарних бојевих глава. С овом количином Француска се налази на трећем мести међу нуклеарним силама на свету – иза САД и Русије.
Клима се на нашој планети убрзано мења. Да није реч о општем утиску већ чињеници утемељеној на подацима показују најновија сазнања европске службе за праћење климатских промена – Коперник. А према подацима Коперника јануар за нама био је најтоплији у последње четири деценије. Просечна температура измерена прошлог месеца била је 3,1 степен Целзијуса већа од просечне јануарске температуре мерене од 1981. до 2010. године.
„У највећем делу северне и источне Европе температуре су у просеку биле веће од досад најтоплијег јануара 2007. године”, каже се у извештају Коперника.
Програм за праћење климатских промена Коперник основала је ЕУ. Коперник скупља податке са сателита али и мерних станица на земљи у авионима и на бродовима.
На јужној земљиној полулопти тренутно лето – од половине децембра до половине марта – али је занимљиво да су високе температуре измерене и на Антарктику. Аргентинска метеоролошка служба објавила је да је средином недеље на Антарктику, у зони истраживачког центра Есперанца, измерена температура од 18,3 степена Целзијуса.
То је апсолутни рекорд, највиша температура забележена на леденом континенту од 1961. године када су на тим просторима почела мерења.
Жарко Ракић/Политика